Članice Severnoatlantskog saveza u potrazi su za naslednikom generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, čiji drugi mandat ističe naredne godine u septembru.
U sedištu NATO-a u Briselu počele su zvanične diskusije i mogući Stoltenbergov naslednik mogao bi da bude predstavljen na samitu Alijanse u Madridu krajem proleća naredne godine.
Međutim, spekulacije su zahvatile Brisel i druge prestonice članica NATO saveza i pojedini zvaničnici, diplomate i analitičari navode da je nakon 72 godine vreme da na čelo Alijanse dođe žena. Drugi tvrde da zbog neprestanih nesuglasica sa Rusijom rukovodeću ulogu u Alijansi treba da ima kandidat iz istočne Evrope, što bi poslalo važan signal Moskvi.
Evropski portal "Politiko" piše da se, iz ovih razloga, među zvaničnicima izdvajaju tri kandidata - bivše predsednice Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i Litvanije Dalija Gribuskejte, te aktuelna predsednica Estonije Kersti Kaljulaid.
Prema navodima portala, Grabar-Kitarović ima najviše šanse jer je već radila u sedištu Alijanse kao pomoćnik generalnog sekretara za diplomatiju od 2011. godine do 2014. godine.
Kritičari Grabar-Kitarović smatraju da je ona narušila svoj imidž jer je zauzela stav krajnje desnice tokom svoje neuspjele predsedničke kampanje 2019. godine.
Neimenovani bivši ambasador u NATO-u izjavio je da postoje i očekivanja da bi Britanija mogla da pokrene snažnu inicijativu za funkciju generalnog sekretara kako pokazala da i dalje imaju uticaja u Evropi nakon Bregzita.
Pojedine članice EU, posebno Italija, smatraju da u bivšem ministru spoljnih poslova i visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini imaju dobrog kandidata za generalnog sekretara, ali diplomate ističu da ona nema podršku Vašingtona.
Ostali potencijalni kandidati iz Zapadne Evrope su aktuelni premijer Holandije Mark Rute i belgijski ministar spoljnih poslova Sofi Vilmes.
