KOLAPS PRETI ZEMLJI EU! "Najsrećnija država na svetu" u velikim problemima: Okrenuli leđa Rusima, izgubili milijarde, sada im prete i iz Brisela

Finska, tradicionalno jedna od fiskalno najdisciplinovanijih članica Evropske unije, dobila je upozorenje iz Brisela. Evropska komisija, izvršna ruka Unije, prošle nedelje zadala je Helsinkiju zadatak da pripremi plan za smanjenje budžetskog deficita, koji je prešao dozvoljenu granicu EU od 3 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Komisija je saopštila da predviđa da će deficit Finske 2025. dostići 4,5% BDP-a, dok bi javni dug sledeće godine mogao da dostigne 90 odsto BDP-a, gotovo dvostruko više nego 2019. godine.

Ova nordijska zemlja, čija godišnja ekonomija vredi 300 milijardi evra i koju godinama proglašavaju državom u kojoj žive najsrećniji ljudi na svetu, sada je i formalno stavljena pod Proceduru prekomernog deficita EU. To bi moglo da dovede do finansijskih sankcija, uključujući visoke kazne, obustavu EU fondova i stroži nadzor Brisela nad fiskalnom politikom.

Rat u Ukrajini

Od globalne finansijske krize 2008–2009. godine, Finska se muči da očuva fiskalnu disciplinu. Kolaps proizvođača mobilnih telefona Nokije, nekada glavnog motora rasta ostavio je ekonomiju bez jasnog pokretača.

Taj problem je poslednjih godina dodatno povećan visokim socijalnim izdacima, ogromnim povećanjem izdvajanja za odbranu i ekonomskim šokom zbog prekida energetskih i trgovinskih veza s Rusijom posle početka rata u Ukrajini. U godini pre nego što su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu 2021. bilateralna trgovina Moskve i Helsinkija iznosila je 12,71 milijardu evra i činila 4,3% finske ekonomije. U prva tri kvartala ove 2025. godine trgovina je pala za gotovo 93%.

Finska je postala članica NATO-a 4. aprila 2023. godine. Ta zemlja, a od tada i NATO s Rusijom, dele kopnenu granicu dugu oko 1.300 km.

Kolaps je dodatno pogoršan odlukom Finske da krajem 2023. zatvori tu granicu, pozivajući se na bezbednosne razloge i taktiku Moskve da instrumentalizuje migracije. Time je preko noći zaustavljena prekogranična kupovina i turizam, što je naročito pogodilo pogranične regione Finske. Prema podacima Banke Finske, više od 2.000 finskih kompanija izvozilo je u Rusiju 2019. godine. Do kraja 2023. ostalo ih je oko 100.

Jarko Kivisto, savetnik u odeljenju za prognoze Banke Finske, rekao je da je teško precizno izmeriti neposredni uticaj kolapsa trgovine s Rusijom na deficit.

"Nemamo procenu za taj efekat", rekao je Kivisto, dodajući da se uticaj uglavnom oseća "neposredno, kroz slabiju ekonomsku aktivnost i nižu dodatu vrednost, kao i kroz izgubljene poreske prihode od ruskog turizma".

Spor rast, visoka potrošnja

Suočena s pretnjama Kremlja, od kampanja dezinformisanja do kršenja vazdušnog prostora, Finska je naglo povećala izdvajanja za odbranu sa 5,1 milijarde evra u 2022. na više od 6,2 milijarde evra u 2024., što sada prelazi 2,3% BDP-a. Finska je obećala da će do 2029. približiti izdvajanja 3% BDP-a, čime je postala jedan od najvećih potrošača za odbranu u Evropi.

Na pitanje da li bi posledice rata u Ukrajini same po sebi gurnule deficit Finske preko dozvoljene granice i aktivirale Proceduru prekomernog deficita, Lauri Holapa, izvršni direktor Finskog centra za novu ekonomsku analizu, rekao je "Možda. Moguće je".

"Bez invazije, moglo bi se raspravljati o tome da smo te resurse mogli uložiti u produktivnije stvari", dodao je Holapa.

Kombinacija veće potrošnje za vojsku, kolapsa bilateralne trgovine i gotovo potpunog gubitka ruskog turizma naterala je finsku vladu da uzme dodatne kredite, u trenutku kada je javni dug već ubrzano rastao.

Pre rata, oko trećine energije Finska je uvozila iz Rusije, što je zemlju činilo posebno ranjivom kada su isporuke prekinute.

"Najveći efekat došao je od povećanih cena energije, jer je Finska bila prilično zavisna od energetskih uvoza iz Rusije", rekla je Heil Simola, viša ekonomistkinja u Institutu Banke Finske za ekonomije u razvoju (BOFIT).

Može i bez ruske nafte

Simola je istakla da je Finska uspela relativno brzo da se okrene drugim izvorima energije, ali po znatno višim cenama. To je povećalo troškove uvoza nafte za 109%, na više od 6 milijardi evra samo u 2022, prema podacima državne agencije Statistika Finska.

Međutim, dodala je da su se finski izvoznici uspeli prilagoditi prekidu trgovine s Rusijom, bez smanjenja proizvodnje ili gubitka radnih mesta.

Moskva je, u međuvremenu, pokušala da zloupotrebi debatu o deficitu Finske, šireći dezinformacije koje preuveličavaju ekonomske posledice prekida trgovine s Rusijom i prikazujući Helsinki kao nestabilan, iako problem deficita raste već godinama.

Za deficit Finske preko limita EU ključni su unutrašnji problemi: starenje stanovništva povećalo je troškove za penzije i zdravstvenu negu, dok opsežna socijalna država koja zapošljava gotovo trećinu radne snage čini fiskalnu konsolidaciju politički rizičnom.

Finsku čekaju godine štednje

Uprkos izazovima, finska vlada usvojila je jedan od najstrožih budžeta u EU za 2025, kombinujući velike rezove potrošnje s povećanjem poreza.

Novi mehanizam tzv. "kočnice zaduživanja" obavezuje sve političke stranke na dugoročno smanjenje deficita. Ipak, pojedini političari upozoravaju da će i u sledećem sazivu parlamenta biti potrebne dodatne mere štednje i novo povećanje poreza. "Samo ekonomski rast neće biti dovoljan da vrati fiskalnu ravnotežu", rekao je Kivisto iz Banke Finske.

"Grube procene ukazuju na to da je potrebno prilagođavanje od oko 3odsto BDP-a, odnosno 9 do 10 milijardi evra, u narednih 5 do 10 godina".

Ali s obzirom na to da 80 odsto finskog BDP-a dolazi iz domaćih sektora potrošnje domaćinstava, javnih službi, građevinarstva, maloprodaje i državnog sektora ekonomisti upozoravaju da bi stroga fiskalna pravila mogla da uguše upravo onaj rast koji je zemlji potreban.

"Oko trećine naše radne snage zavisi od državnog finansiranja, a stalna fiskalna konsolidacija ih drži u strahu od smanjenja budžeta", rekao je Holapa. "Ta neizvesnost snažno je uticala na poverenje potrošača, sprečavajući oporavak domaće potrošnje uprkos rastu plata i nižim kamatnim stopama".

"Ako sada uvedemo strogu štednju uz stroga fiskalna pravila, postoji rizik da se nećemo uspeti vratiti na put ekonomskog rasta". Ovo upozorenje ima posebnu težinu za zemlju koja je godinama rangirana kao najsrećnija na svetu, piše Dojče vele.

(DW)