Tehnologija potrebna da letelica lebdi na ivici Zemljine atmosfere i lansira rakete ka površini trenutno ne postoji
“Luanjao” je poslednje dešavanje u u tekućoj svemirskoj trci između SAD i Kine
Kina je prošlog meseca predstavila planove za svemirski nosač koji bi mogao da raspoređuje bespilotne borbene aviona sposobne da ispaljuju rakete sa same ivice Zemljine atmosfere.
Tamošnji državni mediji objavili su konceptualni video futurističkog “Luanjaoa“, najvećeg ratnog broda na svetu, kako se kreće svemirom iznad svih postojećih odbrambenih sistema.
Kina tvrdi da bi ovaj nosač aviona mogao da postane operativan za 20-30 godina, prema nekima oko 2040. Međutim, stručnjaci su skeptični u vezi ovog projekta, a neki ga čak porede sa trikom osmišljenim da “inspiriše kinesku javnost”, piše britanski “Telegraf”.
Šta je "Luanjao"
“Luanjao”, koji izgleda kao svemirski brod iz filmskog serijala “Ratovi zvezda”, kad se napravi biće ogroman, sivi trouglasti nosač aviona dug 242, a širok 684 metara.
- Imaće poletnu masu od 120.000 tona – značajno više od bilo koje slične letelice koja je danas u upotrebi
- Operisaće na visini od 30 km, a troškovi izrade su nepoznati
- Prema kineskim državnim medija, “Luanjao” će moći da nosi do 88 bespilotnih svemirskih lovaca “šuan nu” (beli car). To će navodno biti veoma pokretljive stelt letelice sposobne za lansiranje hipersoničnih raketa, ali značajno teže od klasičnih dronova
"Klasa iznad svih"
Ukoliko se završi, novi svemirski nosač bi “nadmašio skoro sve ostale”, smatra Piter Lejton, stručnjak za odbranu.
- Mogao bi da leti iznad raketa zemlja-vazduh i drugih borbenih aviona. Uglavnom ste i van domašaja vremenskih prilika, generalno govoreći, kao i većine odbrambenih sistema – rekao je on.
Prema “Telegrafu”, “Luanjao” bi mogao da omogući Pekingu da ga pozicionira direktno iznad ciljeva i da odatle lansira rakete. Takve sposobnosti dale bi Kini značajnu prednost, uključujući i nad Tajvanom, kao i u Južnom kineskom moru, koje bi moglo da postane poprište budućeg rata sa SAD, navodi list.
Deo projekta "Nantjenmen"
“Luanjao” je deo šireg kineskog projekta “Nantjenmen”, što u prevodu znači “Južna nebeska kapija”. Razvijen pod okriljem Kineske avio-industrijske korporacije, projekat obuhvata niz ambicioznih planova za proširenje kineskih vazdušnih i svemirskih kapaciteta.
Jedan od najistaknutijih elemenata je lovac šeste generacije, poznat kao “Baidi”, koji će takođe moći da deluje blizu svemira.
Njegov model je prikazan na Kineskoj međunarodnoj vazduhoplovnoj i svemirskoj izložbi 2024.
Svemirska trka
“Luanjao” je poslednje dešavanje u u tekućoj svemirskoj trci između SAD i Kine.
Peking je intenzivno ulagao u razvoj raketa i satelita kako bi potisnuo SAD sa liderske pozicije, a po nekim pokazateljima već je u prednosti.
Kina je 2024. uspešno lansirala robotsku letelicu “Čang’e 6”, koja je stigla na udaljenu stranu Meseca i vratila se na Zemlju sa uzorcima tla. Naredna misija “Čang’e 7”, čiji je cilj pronalaženje vode na površini Meseca, planirana je za avgust.
Zašto je razvoj "Luanjaoa" sporan
“Luanjiao”, daleko najambiciozniji deo projekta “Nantjenmen”, prvi put je osmišljen pre više od deceniju, iako ga je većina stručnjaka tada odbacila kao fantaziju. Za mnoge je to i dalje, iz nekoliko razloga:
- Tehnologija potrebna da letelica lebdi na ivici Zemljine atmosfere i lansira rakete ka površini trenutno ne postoji
- To bi zahtevalo ogromne količine goriva, kao i potpuno nov pogonski sistem koji tek treba da bude razvijen, prema Lejtonu
- Jedan od načina da Kina postigne sličan rezultat bio bi da postavi nosač u orbitu, slično satelitu ili raketi. Međutim, u orbiti bi letelica bila ranjiva na svemirski otpad, koji bi je uništio u slučaju sudara
- Za lansiranje Luanjiaoa u orbitu, Kini bi bila potrebna i višekratna raketa. Na tome je radila već godinama, ali za sada bez uspeha (za razliku od Ilona Maska)
Superoružje ili propaganda?
S obzirom na velike prepreke u razvoju “Luanjaoa”, trenutak objave ovog projekta verovatno je deo šire kineske strategije - kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu, navodi “Telegraf”. Lejton je rekao da Kina koristi ovakve poteze kako bi “inspirisala svoju javnost” i prikazala sebe kao predvodnika tehnoloških inovacija i vodeću vojnu silu.
- Za spoljnu publiku, to stvara sliku da rade na tehnologiji kojoj region jednostavno ne može da teži - to su bukvalno “Ratovi zvezda” – rekao je on.
Nemački diplomata i analitičar za svemirska pitanja Hajnrih Kreft rekao je “Dojče veleu” da je projekat “potpuno nerealan” iz današnje perspektive, ali da ga ipak vidi kao deo dugoročne strategije.
- Mnoge stvari koje su bile naučna fantastika pre 20 ili 30 godina danas su stvarnost - rekao je on.
Kreft je istakao da mu ta najava liči na pažljivo plasiranu poruku u nadmetanju moći sa SAD, u kontekstu sukoba oko Tajvana. Podsetio je na niz spektakularnih kineskih najava o “superoružju” - od navodno ultimativnog oružja za lov na podmornice do svemirskih sistema - koje zapadni stručnjaci redovno ocenjuju kao “nerealne”, ali ih vide kao deo šireg narativa odvraćanja. Ali, ne treba biti zaveden, rekao je Kreft.
Kina, kako je ukazao, radi “na svim zamislivim budućim projektima i sistemima naoružanja”, a Pekingu “izgleda ide dalje od bilo koga drugog”.
BONUS VIDEO
