Bivši švedski premijer Karl Bilt izrazio je mišljenje da bi SAD mogle da koriste silu
Danska premijerka Mete Frederiksen istakla je da bi američki napad na Grenland ugrozio NATO
Bivši švedski premijer i ministar spoljnih poslova Karl Bilt izjavio je danas da će Sjedinjene Američke Države najverovatnije u narednih šest meseci upotrebiti "brutalnu silu" protiv Danske.
On je tako na svom nalogu na mreži Iks reagovao na izjavu savetnika američkog predsednika Donalda Trampa, Stivena Milera da Grenland s pravom pripada SAD i da Trampova administracija može da zauzme tu poluautonomnu dansku teritoriju ako želi.
"Sada Bela kuća postaje još konkretnija u vezi sa svojim pretnjama Grenlandu i Danskoj. Sada se čini verovatnim da ćemo u narednih šest meseci videti kako Sjedinjene Države koriste brutalnu silu protiv Danske", napisao je on.
Trampov savetnik: Grenland bi trebalo da bude deo SAD
Glavni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa Stiven Miler izjavio je da Grenland s pravom pripada Sjedinjenim Američkim Državama i da Trampova administracija može da zauzme tu poluautonomnu dansku teritoriju ako želi.
On je za CNN rekao da se niko neće vojno boriti protiv SAD oko budućnosti Grenlanda, a nakon što je više puta upitan da li bi isključio upotrebu vojne sile.
- Živimo u svetu, u stvarnom svetu kojim vlada snaga, kojim vlada sila, kojim vlada moć. To su čelični zakoni sveta od početka vremena - rekao je on.
"SAD žele da ponude Grenlandu sporazum o slobodnom pridruživanju"
Sjedinjene Američke Države žele da ponude Grenlandu sporazum o slobodnom pridruživanju, sličan onom koje Vašington ima sa pojedinim malim državama u Tihom okeanu, saznaje "Ekonomist".
Britanski list navodi da američki zvaničnici razgovaraju o mogućnosti da se ostrvu ponudi takozvani Sporazum o slobodnom udruživanju (COFA), model saradnje koji bi SAD omogućio značajno proširenje vojnog i bezbednosnog prisustva na ovom arktičkom ostrvu.
Takav potez, međutim, izaziva otvoreno protivljenje Danske, u čijem je sastavu Grenland kao autonomna teritorija.
"Ekonomist" navodi da se u Vašingtonu analiziraju sporazumi slični onima koje SAD imaju sa pojedinim malim državama u Tihom okeanu.
U okviru COFA aranžmana, države potpisnice omogućavaju američkoj vojsci ekskluzivan pristup svojim teritorijalnim vodama i vazdušnom prostoru, dok se drugim silama uskraćuju takva prava.
Zauzvrat, SAD obezbeđuju ekonomsku i finansijsku pomoć, bescarinsku trgovinu kao i dugoročne bezbednosne garancije.
Vlasti u Kopenhagenu su predočile Vašingtonu da se na Grenlandu već nalazi američka vojna baza i da postojeći sporazumi ne ograničavaju broj američkih trupa, a svako značajnije povećanje vojnog prisustva zahtevalo bi saglasnost Danske, što trenutno nije izvesno, prema pisanju britanskog lista.
Prema istom izvoru, američki zvaničnici su pokušali da uspostave direktne kontakte sa vladom Grenlanda, zaobilazeći danske vlasti ali su takvi pokušaji do sada ostali bez rezultata.
U nedelju, nakon vojne operacije u Venecueli, američki predsednik Donald Tramp izrazio je stav da je SAD potreban Grenland, navodeći strateški značaj ostrva za nacionalnu bezbednost.
Danska premijerka Mete Frederiksen ocenila je da izjave Donalda Trampa o želji da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom treba shvatiti ozbiljno. Frederiksen je navela da bi eventualni američki napad na Grenland značio kraj NATO-a i bezbednosnog poretka uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata.
Danska narodna banka upozorava na ekonomske probleme Grenlanda
Ekonomija Grenlanda se suočava sa usporavanjem privrednog rasta i pogoršanjem javnih finansija, upozorila je danas Danska narodna banka u novoj proceni ekonomskih kretanja na ovom autonomnom području u sastavu Danskog kraljevstva.
Prema izveštaju, privredni rast je skroman, dok se javne finansije suočavaju sa ozbiljnim izazovima, delom zbog toga što se širenje aerodromske infrastrukture približava kraju, a planirani veliki projekti u energetici i drugim sektorima još nisu započeti.
Centralna banka Danske navodi da se stanje javnih finansija Grenlanda znatno pogoršalo tokom 2025. godine, dok je likvidnost grenlandskog trezora u drugoj polovini godine pala na kritično nizak nivo.
Zbog toga se ocenjuje da je neophodno primeniti mere štednje koje su predviđene danskim budžetom za 2026. godinu
Danska narodna banka upozorava da će se fiskalni pritisci nastaviti, jer populacija Grenlanda, na kome trenutno živi manje od 57.000 ljudi, sve više stari i opada, tako se broj radno sposobnih smanjuje.
Prognozira se da će broj stanovnika Grenlanda pasti za 20 odsto do 2050. godine, objavljeno je na sajtu Danske narodne banke.
U širem političkom kontekstu, upozorenje banke dolazi dan nakon što je dansko rukovodstvo odbacilo pretnje američkog predsednika Donalda Trampa o preuzimanju Grenlanda, uz poruku da bi svaki napad na ostrvo značio kraj NATO saveza.
(Tanjug)
