Samo nekoliko sati nakon neuspelog samita o Grenlandu, prve specijalne snage i izviđačke trupe iz Evrope stigle su tokom protekle noći na ostrvo
SAD bi mogle ponovo da otvore 16 od 17 vojnih baza koje su ranije koristile, a potom zatvorile
Da li će biti vojnog sukoba između Evrope i Amerike oko Grenlanda? Ovo pitanje otvorilo se nakon kratkog ali usijanog sastanka između američke, danske i grenlandske delegacije u Vašingtonu u sredu, istog dana kad su saveznici Danske objavili da će povećati svoje vojno prisustvo na Grenlandu, dok transatlantske tenzije ključaju već danima zbog namere američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom.
Nekoliko NATO zemalja rasporediće mali broj vojnika na Grenlandu da učestvuju u zajedničkim vežbama sa Danskom, dok Tramp preti nasilnom aneksijom arktičkog ostrva. CNN ukazuje da nije neobično da NATO zemlje šalju svoje trupe na vežbe u druge zemlje, ali da tajming i simbolizam poslednje objave evropskih nacija pokazuje solidarnost u vreme neviđenih tenzija unutar alijanse.
Tramp je eskalirao spor uoči ključnog sastanka u sredu, objavljujući u postu na društvenim mrežama da “SAD trebaju Grenland u svrhe nacionalne bezbednosti” i da je on “vitalan” za njegov planirani sistem protivraketne odbrane “Zlatna kupola”. Njegovi komentari bacili su 76-godišnji NATO u krizu, povećavajući mogućnost da najveća i najmoćnija članica saveza anektira teritoriju druge.
Šta je bilo na sastanku
Sastanak u Vašingtonu između danskih i grenlandskih zvaničnika sa američkim izaslanicima – državnim sekretarom Markom Rubijom i potpredsednikom Džej Di Vensom, koji je već bio “u izvidnici” na Grenlandu prošlog marta - trajao je svega 50 minuta.
Konkretnih rezultata je bilo malo, piše “Politiko”. Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da je razgovor sa Amerikancima bio “otvoren i konstruktivan razgovor“, ali da “osnovno neslaganje” i dalje postoji. Postignuta je, ipak, saglasnost o formiranju “radne grupe na visokom nivou kako bi ispitali da li mogu da pronađu zajednički put napred”, a očekuje se da će se ona sastati u narednim nedeljama.
Samo nekoliko sati nakon neuspelog samita o Grenlandu, prve specijalne snage i izviđačke trupe iz Evrope stigle su tokom protekle noći na ostrvo.
Noćno vojno raspoređivanje na Grenlandu
Danska, koja je ranije upozorila da bi napad na Grenland označio kraj NATO-a, u sredu je objavila da širi vojno prisustvo na ostrvu “u bliskoj saradnji sa saveznicima” alijanse. Od tada su Nemačka, Švedska, Francuska i Norveška potvrdile da će poslati svoje vojno osoblje na Grenland ove nedelje, u okviru evropske vojne misije “Arktička izdržljivost”.
- Švedska nije precizirala broj vojnika
- Norveška je najavila dvoje vojnika
- Francuski ambasador za polarna i okeanska pitanja Olivije Poavr d'Arvor rekao je "Fransinfu" da je "oko 15" francuskih vojnika, "specijalista za visoke planine" već raspoređeno u prestonici Grenlanda, Nuku
- Nemačka je objavila da će, na poziv Danske, poslati 13 vojnika na Grenland u izviđačkoj misiji, koja bi trebala da traje od 15-17. januara. U saopštenju se navodi da je cilj da se “istraži mogući vojni doprinos kojim bi se podržala Danska u osiguranju bezbednosti u regionu”
- Kanada i Francuska planiraju da otvore konzulate u Nuku u narednim nedeljama
“Politiko” navodi, pozivajući se na upućene izvore, da ovo raspoređivanje za sada ostaje na međuvladinom nivou i NATO ga još nije zvanično odobrio, a prema nemačkim medijima, operacija se koordiniše iz Kopenhagena, a ne kroz NATO strukture. Dakle - bez učešća Amerikanaca.
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da Poljska neće slati vojnike na Grenland, navodeći da bi napad jedne zemlje članice NATO-a na teritoriju druge bio "kraj sveta kakav poznajemo" i "politička katastrofa".
- To bi bio kraj sveta kakav poznajemo, koji je garantovao svet zasnovan na solidarnosti NATO-a koji je obuzdavao zle sile povezane sa komunističkim terorom ili drugim oblicima agresije - naveo je Tusk, preneo je Rojters.
Koliko će daleko Evropa da ode u odbrani Grenlanda?
Ipak, otvoreno je pitanje koliko će Evropa daleko da ide u odbrani Grenlanda od Trampa, piše “Gardijan”, dodajući da se američke bezbednosne zabrinutosti mogu rešiti bez aneksije ostrva.
Kao deo Danske, Grenland brani NATO i Tramp bi mogao da zahteva da američki saveznici u alijansi pojačaju zaštitu spoljnih granica strateškog ostrva.
Postojeći sporazumi iz doba Hladnog rata između Danske i SAD, koji se odnose na zajedničku odbranu Grenlanda, daju Vašingtonu praktično slobodne ruke da rasporedi dodatne trupe. SAD bi mogle ponovo da otvore 16 od 17 vojnih baza koje su ranije koristile, a potom zatvorile. Trenutno je u funkciji jedino baza Pitufik.
Da li će biti sukoba unutar NATO oko Grenlanda?
Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen smatra da je potencijalni američki napad na ostrvo “potpuno hipotetičan”.
- Malo je verovatno da bi NATO nacija napala drugu NATO zemlju – rekao je on u sredu.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da bi napad na drugu članicu NATO bio “besmislen i čak suprotan američkim interesima”.
- Ovo ucenjivanje mora očigledno da prestane – rekao je on RTL-u.
Šta je sa Članom 5
Alijansa je izgrađena na principu da se napad na jednu smatra napadom na sve članice (Član 5), što američku pretnju Grenlandu – koji je deo NATO preko Danske – čini van presedana. Prema Pbs.org, Član 5 NATO bio bi bez značaja u bilo kakvom sukobu između SAD i Danske, jer ne bi postojalo jedinstvo potrebno za njegovo aktiviranje.
Osim diplomatskih mera, NATO nema jasan mehanizam za rešavanje otvorenog sukoba među svojim članicama. Ako bi se situacija pogoršala, Danska bi mogla da aktivira Član 4 radi zvaničnih konsultacija, ukoliko proceni da su njen suverenitet ili teritorijalni integritet ugroženi. Tako nešto ne dovodi automatski do bilo kakve akcije, navodi portal.
Evropa je upravo zaobišla NATO strukture, koordinišu operacije iz Kopenhagena.
Ipak, američki napad gotovo bi sigurno doveo do podela unutar NATO, piše Pbs.org, podsećajući da se slično 2003. kad su SAD predvodile napad na Irak, uz podršku Britanije i Španije, dok su Francuska i Nemačka predvodile grupu zemalja koje su se tome oštro protivile.
Amerika je najmoćnija članica NATO, a Tramp je u sredu poručio da će alijansa “postati još snažnija i efikasnija sa Grenlandom u rukama SAD”. Nejasno je koji bi se saveznici svrstali uz Trampa po pitanju Grenlanda, dodaje portal.
BONUS VIDEO
