Italija i Nemačka izrazile su spremnost da doprinesu budućoj operaciji, posebno u bezbednosti i razminiranju pomorskog područja.
Inicijativa je nezavisna od Sjedinjenih Američkih Država i njihove blokade iranskih luka, a okupljanje 49 država organizovano je pod vođstvom Francuske i Velike Britanije.
Evropski čelnici u petak su objavili da ubrzavaju planove za uspostavljanje neutralne, odbrambene multinacionalne misije za obezbeđivanje pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu. Ta odluka doneta je uprkos tome što je Iran ranije najavio da je plovni put u potpunosti ponovo otvoren za saobraćaj do isteka primirja 22. aprila, piše "Euronews".
Na sastanku u Parizu, kojim su kopredsedavali francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, okupilo se 49 zemalja, uglavnom putem video-konferencije. Glavna tema bila je buduća odbrambena operacija čiji je cilj da garantuje slobodu plovidbe kada to uslovi dozvole.
Sjedinjene Američke Države nisu deo ove inicijative, koju su Francuska i Britanija opisale kao nezavisnu od sukobljenih strana i odvojenu od američke politike blokade koja je i dalje na snazi, kako je potvrdio Donald Tramp.
Američki predsednik je u objavi na društvenim mrežama, napisanoj velikim slovima, poručio da će blokada iranskih luka od strane američke mornarice ostati na snazi "Sve dok naša transakcija sa Iranom ne bude 100% završena.“
Makron i Starmer traže trajno rešenje
Makron je pozdravio prekid vatre između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, kao i primirje koje uključuje Liban, rekavši da se najnoviji događaji kreću „u dobrom smeru“.
Ipak, naglasio je da sve strane sada moraju obezbediti potpuno, trenutno i bezuslovno ponovno otvaranje moreuza. Takođe se usprotivio svakom pokušaju da se prolaz kroz Hormuz pretvori u sistem naplate putarine ili ograničenog pristupa, tvrdeći da se taj plovni put ne može privatizovati.
Ekonomske posledice blokade
Kroz Ormuski moreuz uobičajeno prolazi oko petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Nedelje poremećaja uzdrmale su energetska tržišta, dovele do zarobljavanja brodova i ostavile više od 20.000 pomoraca blokiranima u regionu.
Evropske vlade odbile su da se pridruže američkoj blokadi iranskih luka, navodeći da bi takav potez bio ravan ulasku u rat.
Uključivanje Italije i Nemačke
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je bila prisutna u Parizu, istakla je da ulozi prevazilaze energetiku, naglašavajući da su i đubriva ključna za globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Rekla je da ostaje ključno da se Iran odrekne bilo kakvih težnji ka nuklearnom oružju i jasno poručila da je Italija spremna da odigra svoju ulogu u budućoj operaciji.
Prema njenim rečima, ta bi se uloga fokusirala na pružanje bezbednosti komercijalnim plovilima koja su već u moreuzu, uključujući pomoć u proveri da na tom području nema mina, i sve to u okviru, kako je naglasila, isključivo odbrambene misije. Nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je na rizik od šireg i „višedimenzionalnog globalnog rata“ ako se kriza ne obuzda.
Naznačio je da bi Nemačka mogla doprineti budućim naporima, potencijalno i u razminiranju. Rekao je da bi Nemačka, „ako je moguće, takođe volela da učestvuju i Sjedinjene Američke Države; smatramo da bi to bilo poželjno“, što je u suprotnosti sa ranijom izjavom francuskog predsednika o isključivanju svih sukobljenih strana iz misije.
(Euronews)
