Ovaj fenomen stvara masivne plutajuće ekosisteme u okeanu, ali izaziva ozbiljne ekonomske i zdravstvene probleme kad algi stignu do obale
Na plažama dolazi do truljenja algi, oslobađanja toksičnog i neprijatnog mirisa, što odbija turiste i šteti lokalnim zajednicama
Džinovska smeđa mrlja duga čak 8.850 kilometara, koja se proteže Atlantskim okeanom i spaja Afriku sa Amerikom, vidljiva je čak i iz svemira. Iako su prve sumnje navodile na ekološko zagađenje ili novu kopnenu masu, satelitski snimci otkrili su zapanjujuću istinu. Reč je o najvećoj svetskoj nakupini morskih algi u istoriji, koja je dostigla svoj apsolutni rekord.
Šta krije misteriozna smeđa mrlja
Ovaj prirodni fenomen naučnicima je poznat kao Veliki atlantski pojas sargassuma. Radi se o kolosalnom prostranstvu plutajuće makroalge sargasum, koja se kreće od zapadne obale Afrike pa sve do Meksičkog zaliva.
Prema zvaničnim podacima istraživača sa Univerziteta Južne Floride, koji ovaj fenomen prate pomoću satelitskih snimaka NASA, masa ovih algi dostigla je neverovatnih 37,5 miliona tona. Time je postavljen novi istorijski rekord u stručnim merenjima.
Iako se ovaj pojas uočava još od 2011. godine tokom proleća i leta na severnoj hemisferi, njegove razmere iz godine u godinu dramatično rastu. Za razliku od mikroskopskih algi, sargasum je makroalga vidljiva golim okom. Ona nema koren, stablo ni cvet, a na površini vode opstaje zahvaljujući mehurima ispunjenim gasom koji deluju kao prirodne plutače, stvarajući masivne plutajuće ekosisteme.
Ekološki heroj na pučini, zlikovac na obali
Priča o sargasumu ima dva potpuno različita lica, a ključni faktor je njegova lokacija:
- Na otvorenom moru (Korisna uloga): Alge funkcionišu kao pravi pokretni ekosistemi. Putem fotosinteze proizvode dragoceni kiseonik i služe kao sigurno utočište i hranilište za morske kornjače, brojne vrste riba, beskičmenjake i morske ptice
- Blizu obale (Ekološka katastrofa): Kada se ove džinovske prostirke približe kopnu, nastaje alarmantan problem. U plićacima sargassum blokira kretanje i disanje morskih vrsta, a kada potone na dno u velikim količinama, doslovno guši koralne grebene i uništava lokalnu morsku vegetaciju
Turistički košmar i toksični miris na plažama
Za priobalne regije i turistički sektor, ovaj fenomen donosi konkretne ekonomske gubitke. Kada se tone sargassuma nagomilaju na pesku, počinje proces truljenja. Tom prilikom se oslobađa vodonik-sulfid - gas prepoznatljiv po izuzetno neprijatnom mirisu na pokvarena jaja.
Pored neprijatnog mirisa, ovaj gas može izazvati respiratorne probleme kod osetljivih osoba, što automatski rasteruje turiste i nanosi direktnu štetu lokalnim ekonomijama. Plaže širom Kariba i istočne obale Floride već godinama vode neprekidnu bitku sa ovim problemom, dok lokalne samouprave i hoteli ulažu ogromna sredstva u čišćenje i uklanjanje trulog otpada sa obala.
Koji su uzroci nekontrolisanog rasta
Naučnici još uvek sklapaju sve delove slagalice, ali glavni pokretači ovog eksplozivnog bujanja su locirani:
- Višak hranljivih materija: Intenzivna upotreba veštačkih đubriva u poljoprivredi ispira se u velike reke, pre svega u Amazon, koji sve te hranljive materije uliva direktno u Atlantik. Više azota i fosfora u vodi znači i više "hrane" za alge
- Prirodni procesi: Izdizanje dubokih morskih voda bogatih nutrijentima i atmosferska taloženja dodatno pothranjuju ovaj pojas
- Klimatski faktori: Promene u sistemu okeanskih struja i specifične, optimalne temperature površine mora omogućavaju sargassumu da se razmnožava brže nego ikada pre
Šta nas čeka u budućnosti
Stručnjaci upozoravaju na realističan i nimalo lak scenario u bliskoj budućnosti. Masovne akumulacije algi na plažama Kariba i Floride smatraju se praktično neizbežnim, jer morske struje neumoljivo nose ovaj masivni pojas ka zapadu.
Ipak, moderna tehnologija nudi rešenje za prevenciju. Satelitsko praćenje u realnom vremenu omogućava nadležnim službama da predvide tačno vreme i mesto udara algi, ostavljajući obalskim zajednicama prostor da se blagovremeno pripreme za čišćenje.
Na kraju, ovaj džinovski smeđi pojas ostaje jasan i snažan podsetnik da su svi svetski okeani neraskidivo povezani, te da ekološke promene na jednom kraju planete mogu izazvati ozbiljne posledice na sasvim drugoj strani Atlantika.
