Iako je bolest retko smrtonosna, izaziva dugotrajne bolove i invaliditet
Svetska zdravstvena organizacija upozorava na nedovoljno praćenje i ulaganje u prevenciju ove bolesti
Iako se virus čikungunja obično vezuje za tropske i suptropske regione, uključujući Centralnu i Južnu Ameriku, Karibe, ostrva Indijskog okeana, Južnu i Jugoistočnu Aziju i Afriku, novo istraživanje je pokazalo da bi opasna bolest mogla uskoro da se proširi na Evropu i Severnu Ameriku.
Naučnici sa Kineskog medicinskog univerziteta Džeđang u Hangdžouu kažu da klimatske promene stvaraju savršene uslove za dve vrste komaraca u velikim gradovima širom Evrope i Severne Amerike.
- Klimatske promene utiču na čikungunju uglavnom promenom mesta gde njeni komarci, koji je prenose, mogu da žive. U našem istraživanju, azijski tigrasti komarac je bio posebno važan, objašnjavajući više od 70 odsto predviđene distribucije virusa. Pošto ovaj komarac može bolje da podnese hladnije uslove od komarca žute groznice, globalno zagrevanje može omogućiti da se nastani na mestima koja su ranije bila previše hladna. Kada se komarci sposobni da prenose virus nastane u nekom području, raste i rizik od lokalnog širenja čikungunje - objasnio je dr Jang Vu, jedan od autora studije.
Otkrivena još 1952.
Iako je virus čikungunja retko smrtonosan, može izazvati dugotrajne bolove u zglobovima i invaliditet - a reč "čikungunja" na jeziku Kimakonde znači "iskriviti se".
Čikungunja je bolest koja se prvi put pojavila 1952. godine, a uzrokuje je virus koji prenose tigrasti komarci (rod Aedes), piše "Dejli mejl".
Iako je do sada ove godine zabeleženo oko 33.000 slučajeva, čikungunja je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) jedna od tropskih bolesti koje se u svetu najmanje prate i kojima se posvećuje najmanje pažnje.
Kada bi virus mogao da se proširi po svetu
Trenutno se većina epidemija bolesti javlja u tropskim i suptropskim regionima. Međutim, do 2100. godine to bi moglo da se promeni, prema rečima dr Je Sju, jedne od autorki studije.
- Trenutno se 139 zemalja ili regiona - što čini 21,3 odsto kopnene površine sveta - smatra rizičnim za virus čikungunje. Međutim, naši modeli klimatskih promena pokazuju da će se virus dodatno širiti ka severu, ka umerenim oblastima, posebno ka severoistočnoj Severnoj Americi, centralnoj Evropi i istočnoj Aziji - rekla je ona.
U svom istraživanju, tim je modelovao kako će se područje rasprostranjenosti komarca žute groznice (Aedes aegypti) i azijskog tigrastog komarca (Aedes albopictus) - dva poznate vrste komaraca koji prenose virus - menjati kako temperature rastu.
Koja su buduća žarišta čikungunje
Zabrinjavajuće je što modeli sugerišu da će severni i centralni delovi Evrope, severoistočni delovi Severne Amerike i istočna Azija postati "buduća žarišta" za virus.
- Javnost ne treba da paniči, ali zdravstveni sistemi bi trebalo da se pripreme na vreme - rekla je dr Sju.
Prema njenim rečima, javnozdravstveni zvaničnici mogu već sada da:
- prate tigraste komarce
- obučavaju lekare da brzo prepoznaju čikungunju
- pojačaju kontrolisanje komaraca
- uspostave planove za brzu reakciju pre nego što dođe do epidemija
- Ovi koraci su posebno važni u područjima sa umerenom klimom gde bolest do sada nije predstavljala uobičajeni javnozdravstveni problem. Ograničavanje daljeg globalnog zagrevanja i ulaganje u osnovnu pripremljenost može smanjiti šansu da buduće širenje preraste u velike epidemije - rekla je dr Sju.
Šta je čikungunja
Čikungunja je bolest koju izaziva virus čikungunje, a prenose ga zaraženi komarci. Velike epidemije i sporadični slučajevi uglavnom su zabeleženi u Americi, Aziji i Africi, a povremeno i manji izbijanja u Evropi.
Simptomi čikungunje slični su simptomima denga groznice i Zika virusa, što dovodi do čestih pogrešnih dijagnoza i otežava državama da precizno utvrde broj zaraženih.
Simptomi čikungunje:
- groznica
- jaki bolovi u zglobovima
- oticanje zglobova
- bolovi u mišićima
- glavoblja
- mučnina
- umor
- osip
Lečenje čikungunje
Trenutno postoje dve vakcine protiv čikungunje koje su dobile regulatorna odobrenja u nekoliko zemalja i/ili su preporučene za upotrebu u populacijama pod rizikom, ali još nisu široko dostupne niti u širokoj upotrebi. SZO i spoljni stručni savetnici pregledaju podatke iz ispitivanja vakcina i postmarketinške podatke u kontekstu globalne epidemiologije čikungunje kako bi doneli moguće preporuke za upotrebu.
Ne postoji specifičan antivirusni tretman za infekcije virusom čikungunje, ali se lekovi za snižavanje temperature i protiv bolova (kao što je paracetamol) mogu koristiti za ublažavanje simptoma.
Teški simptomi i smrtni ishodi od čikungunje su retki i obično se javljaju kod male dece ili starijih osoba sa drugim zdravstvenim problemima.
(Daily Mail)
