Ograničena proslava Dana pobede 9. maja u Moskvi možda je već bila signal poraza
Rusija ratuje u Ukrajini duže nego što je SSSR ratovao protiv Nemačke u Drugom svetskom ratu, a i dalje nije uspela da osvoji čitav Donbas
Istorija sugeriše da vojni poraz često dovodi do radikalne političke promene u Moskvi. A Kijev je poslednjih meseci značajno proširio svoje sposobnosti srednjeg i dugog dometa, redovno pogađajući ciljeve udaljene stotinama kilometara od linije fronta, uključujući i pravce kopnenog snabdevanja ka Krimu.
Konzervativni portal “Bulvark” piše da Rusija gubi rat u Ukrajini i da je predsednik Vladimir Putin izgleda jedina osoba koja to ne zna. Putin je nedavno rekao da situacija na frontu u Ukrajini daje osnova da se kaže da se sukob u Ukrajini približava kraju.
- Ja to nisam rekao tek tako, već polazeći od analize situacije na frontu - rekao je on.
Ruske snage trenutno stagniraju na frontu, a u maju su, prema dostupnim podacima, prvi put od 2023. izgubile više teritorije nego što su osvojile. Istovremeno, Ukrajina sve uspešnije pogađa vojne i industrijske ciljeve duboko unutar Rusije, zbog čega rat sve više oseća rusko stanovništvo, ali i politička i privredna elita okupljena oko Kremlja. Nedavni napad na Sankt Peterburg - baš na dan otvaranja petog ratnog Međunarodnog ekonomskog foruma - pokazao je da Ukrajina može ne samo da nanese ekonomsku štetu Rusiji već i da zada ozbiljne političke udarce samom Putinu. U međuvremenu je na Krimu zavladao totalni haos, nakon što su ukrajinski dronovi poremetili saobraćaj na autoputu Novorosija - glavnoj kopnenoj ruti koja povezuje Rostovsku oblast sa poluostrvom, što je izazvalo nestašice benzina i duge redove na pumpama:
Rat stigao do velikih ruskih gradova
Proslava Dana pobede 9. maja u Moskvi možda je već bila signal poraza. “Fajnenšel tajms” (FT) piše da je simbolizam ograničene proslave, sa paradom bez prikazivanja vojne tehnike prvi put nakon dve decenije zbog straha od napada ukrajinskih dronova, bio očigledan. Ta odluka je, kako piše u svojoj analizi Gidion Rakman, pokazala da Putinova “specijalna vojna operacija” ne samo što nije porazila Ukrajinu, već je ruska vojska sada ugrožena i u samoj Moskvi.
Nesposoban da donese pobedu nakon četiri godine rata, Kremlj je pokušao da bar izoluje Moskvu i Sankt Peterburg od posledica sukoba. Ali, rat je sada stigao i do tih gradova. Bezbednosne brige dovele su do čestih zatvaranja glavnih aerodroma i prekida mobilnog interneta. Generali su ubijani na ulicama ruske prestonice. Cene goriva rastu širom Rusije zbog uspešnih ukrajinskih napada na ruske rafinerije nafte.
Visoki zvaničnici u ruskom Ministarstvu finansija i Centralnoj banci upozorili su nedavno Putina da su troškovi rata u Ukrajini postali neodrživi.
Ogromni troškovi
Za Rusiju su troškovi ovog sukoba ogromni i tragični, piše Rakman. En Kist-Batler, šefica britanske obaveštajne službe GCHQ, nedavno je rekla da je u ratu u Ukrajini poginulo 500.000 Rusa, a da ih je mnogo više teško ranjeno. To predstavlja očiglednu pretnju budućnosti zemlje čije je stanovništvo opadalo i pre rata.
Da je slavna pobeda na dohvat ruke, ti troškovi bi možda delovali podnošljivo. Ali Rusija ratuje u Ukrajini duže nego što je Sovjetski Savez ratovao protiv Nemačke u Drugom svetskom ratu. I dalje nije uspela da osvoji čitav Donbas, a u aprilu su Rusi čak izgubili deo teritorije, piše Rakman.
Ova sumorna situacija sada stvara vidljive znakove neslaganja unutar ruske elite, uključujući neke koji otvoreno dovode u pitanje rat.
"Neuspeh u Ukrajini mogao bi dovesti do pada Putina"
Ruska istorija sugeriše da bi Putin trebao da bude zabrinut - ne samo zbog toka rata, već i zbog sopstvene pozicije, piše Rakman, navodeći da su vojni porazi Rusije često dovodili do radikalnih političkih promena u Moskvi:
- Poraz u Rusko-japanskom ratu 1905. doprineo je nemirima i prelasku ka ustavnoj monarhiji
- Neuspeh u Prvom svetskom ratu bio je pozadina Ruske revolucije
- Smena Nikite Hruščova 1964. bila je povezana sa njegovim neuspehom tokom Kubanske raketne kriz
- Dug rat u Avganistanu bio je važan faktor raspada Sovjetskog Saveza.
"Ljudi sa oružjem imaju najveće šanse"
Ovi presedani sugerišu, kako je zaključio, da bi neuspeh u Ukrajini lako mogao dovesti do pada Putina. Ali identifikovanje tačnog mehanizma njegove smene mnogo je teže, ističe Rakman.
Prema njemu, malo je verovatno da bi javni protesti ili konvencionalna politika bili uspešni:
- Veliki antivladini protesti u Moskvi 2011-2012, 2019. i 2021. završeni su masovnim hapšenjima i nasiljem
- Opozicioni lideri često završavaju mrtvi ili u egzilu - Boris Nemcov ubijen je blizu Kremlja 2015. Aleksej Navaljni je umro u zatvoru 2024.
- Izbori za Državnu dumu održaće se u septembru, ali njihov rezultat nije pod znakom pitanja
Prema Rakmanu, ljudi sa oružjem imaju veće šanse da sruše Putina nego nenaoružani civili. Iako se pobuna grupe Vagner 2023. okončala neuspehom i smrću njenog lidera Jevgenija Prigožina, podela unutar ruske elite i dalje izgleda kao najverovatniji način uklanjanja Putina.
"Putin je u oslabljenoj poziciji"
Ali, kako ističe Aleksandar Gabujev iz centra Karnegi, trenutnu elitu čine “pažljivo izabrani lojalisti koji nisu dovoljno bliski da bi se urotili i koji su godinama na zapadnim listama sankcija”. U takvim okolnostima, ostanak uz Putina i dalje može delovati kao sigurnija opcija, navodi Rakman.
Ipak, kako je zaključio, sve je očiglednije da je Putin poveo svoju zemlju putem koji je u Ukrajini neodrživ.
- Putin je u oslabljenoj poziciji. Rusija je i dalje mnogo jača i veća od Ukrajine, ali njegova pozicija slabi i sve ukazuje na to da je on prilično zabrinut zbog toga - rekao je vojni analitičar “Skaj njuza”, profesor Majkl Klark.
