Program ReArm Europe smatra se inicijalnim korakom, ali je potrebna veća koherentnost i ulaganje
Ukrajinu smatra važnim faktorom u očuvanju sigurnosti Evrope i NATO-a
"Evropa se suočava sa egzistencijalnom pretnjom, a njen odgovor na bezbednosne izazove godinama je bio spor, nedovoljan i često neozbiljan", poruka je estonskog generala u penziji i poslanika u Evropskom parlamentu Riho Terasa, koji ne krije frustraciju zbog pasivnosti EU u jačanju sopstvene odbrane. U razgovoru sa hrvatskim novinarima u Briselu, upozorio je da će, ukoliko se Evropa ne probudi i hitno ne poveća ulaganja u vojsku, Rusija već za nekoliko godina testirati koliko zaista vredi član 5 NATO pakta.
- Možete li da me citirate? Možete. Sve što kažem.
Tako je započeo kraće predavanje grupi hrvatskih novinara u Briselu Estonac Riho Teras. Govori glasno, direktan je i ne mari mnogo za to šta će izgovoriti.
- Hoće li sve ovo što sam rekao naljutiti nekog od mojih kolega? Verovatno hoće - rekao je nakon što je završio govor.
Terasa je bivši general, i to ne bilo kakav - od 2011. do 2018. bio je komandant Estonskih oružanih snaga, da bi potom vojnu karijeru zamenio političkom i otišao u Evropski parlament.
Fokus njegovog interesovanja i dalje je ostao na odbrani, te je od prvog do poslednjeg minuta ponavljao koliko je važno da EU ojača svoj vojni kapacitet. Pa koliko god da košta - neka košta.
- Suočavamo se sa egzistencijalnom pretnjom. Putin želi svet bez NATO pakta i bez Evropske unije i pre ili kasnije će pokušati da to ostvari - rekao je on.
Stav Evrope prema pitanjima odbrane godinama ga je nervirao, što i ne pokušava da sakrije.
- Znate kako je izgledao jedan sastanak u Evropskoj agenciji za odbranu sredinom 2000-ih? Bukvalno sam zaspao. Da Britanac pored mene nije počeo da hrče, ne bih se ni probudio. Tada niko nije razmišljao o odbrani, iako smo još 2008. imali prvi poziv na buđenje - rekao je.
"Probudio nas je Trampov povratak"
- Te godine Rusija je napala Gruziju, ali niko nije reagovao. Onda je 2014. Moskva anektirala Krim, a istočna Ukrajina napadnuta je snažnim vojnim snagama. Opet, niko nije reagovao. Konačno, 2022. Putin je pokrenuo otvoreni rat protiv Ukrajine i ni tada nas to nije trgnulo. Tek ponovni dolazak Donalda Trampa u Belu kuću napokon je probudio Evropu, koja je dotad bila navikla da SAD brine o njenoj bezbednosti. Tramp nam je rekao: "Probudi se!". I probudili smo se - ali 20 godina prekasno - kaže Teras.
Kada Rusiju ističe kao pretnju, Riho Terasa poziva i na poznati Putinov govor iz Minhena 2007. godine, kada je ruski predsednik oštro kritikovao svetski poredak i poručio da širenje NATO-a ka istoku vidi kao pretnju.
- Putin je već tada jasno stavio do znanja da želi da poništi proširenje NATO-a koje je počelo 1999. godine - kaže on i dodaje da je EU sve to vreme drastično smanjivala izdvajanja za odbranu.
- Tako smo došli do toga da je Unija danas pacijent u komi kome treba novac da bi ga trošio na vojsku. Neke države nisu verovale da je to potrebno. Estonija jeste. Mi smo još od 2008. izdvajali više od 2% BDP-a za odbranu, ali ni 100% ne bi bilo dovoljno. Mi smo mala zemlja, zavisimo od saveza kada je reč o bezbednosti, i zato su nam NATO i EU ključni.
Prema njegovim rečima, situacija u Evropi sada je kristalno jasna.
"Ukrajina se bori za sve nas"
- Ukrajina se bori za sve nas. Onog trenutka kada Kijev prestane da se bori, Rusija će dodatno pojačati proizvodnju oružja i vojnih kapaciteta, a Evropa mora da odgovori. U suprotnom, u roku od tri do pet godina Rusija će testirati da li NATO i njegov član 5 zaista važe ili ne. To znači da Evropa više nema vremena za pripreme - mi smo već u zaostatku. Ako želimo da se branimo, već sada moramo da povećamo izdvajanja za odbranu na 3 do 5% BDP-a, u zavisnosti od zemlje članice. A znate koliko danas izdvajaju neke članice EU? Austrija 0,8%, a Irska 0,2% BDP-a! - istakao je.
Program ReArm Europe, koji je predsednica EK Ursula fon der Lajen bombastično najavila u martu ove godine, kada se govorilo o stotinama milijardi evra ulaganja u odbranu, Riho Terasa kao dobar prvi korak - ali nedovoljan.
- ReArm je samo prilika da države članice uzmu kredit i kupuju oružje, ali to ne moraju da urade ako ne žele. Samo 15 od 27 država reklo je da su zainteresovane za to. Dakle, tu nema novog novca - samo novi krediti. I plus, ako već trošimo taj novac, trebalo bi da ga trošimo pametno, a ne da kupujemo sedam različitih tenkova i 30 tipova borbenih vozila pešadije. Potrebni su nam evropski programi naoružanja, ali i ulaganja u male firme i privatni sektor. Ukrajina nam je pokazala da neka od najboljih rešenja, tzv. disruptivna oružja, dolaze kao inicijativa manjih aktera - zaključuje Teras.
