Istraživanje naglašava da klimatske promene jače ugrožavaju stabilnost Grenlanda i otežavaju eksploataciju
Američki predsednik Donald Tramp je istakao strateški značaj Grenlanda i po svaku cenu želi ovo ostrvo u sklopu SAD
Naučnici su otkrili skrivenu geološku slabost ispod ledenog pokrivača Grenlanda koja bi mogla da ubrza njegov kolaps i zakomplikuje američke ambicije na Arktiku.
Naime, novo istraživanje otkrilo je skriveni sloj sedimenta, sastavljen od meke zemlje i peska, koji je doveo do topljenja, raspadanja i padanja većeg dela glečera u okean.
Ovo otkriće sugeriše da je ledeni pokrivač Grenlanda daleko manje stabilan nego što bi bio da je direktno usidren za čvrstu stenu.
Ova otkrića bi mogla značajno uticati na ambicije administracije Donalda Trampa koje su u vezi sa Grenlandom, koji Amerika želi da otme od Danske ne samo zbog njegovog strateškog položaja na Arktiku, već i zbog bogatstva prirodnih resursa ispod leda.
Istraživač Jan Jang sa Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu otkrio je da je široko rasprostranjeni sloj sedimenta dubok i do 200 metara na mnogim mestima ispod ledenog pokrivača Grenlanda.
Iako nova studija sugeriše da ovaj tajni sloj sedimenta verovatno ubrzava porast nivoa mora širom sveta, drugi naučnici upozoravaju da bi neposredni uticaj na Grenland mogao otežati dugoročno korišćenje tog područja.
"Bezbedno bušenje zahteva stabilnu, zamrznutu stenovitu podlogu"
Nedavna istraživanja su pokazala da bezbedno bušenje zahteva stabilnu, zamrznutu stenovitu podlogu, dok bi se naftne platforme na moru suočile sa povećanim rizicima i rastućim troškovima zbog sve većeg broja ledenih bregova koji se otapaju u obližnje vode.
Studija, objavljena u časopisu "Geology", pronašla je slojeve mekih sedimenata ispod većeg dela grenlandskog ledenog pokrivača, ali je napomenula da nisu ravnomerno raspoređeni, pri čemu pesak varira od veoma tankih slojeva od oko 4,5 metara do nekih mesta gde je klizava zemlja duboka 300 metara.
Najdeblji sedimenti su uglavnom bili u područjima gde je dno leda toplije i vlažnije, dok su se tanji slojevi ili nikakvi sedimenti pojavili u hladnijim, zamrznutim zonama, što objašnjava zašto se ne raspadaju tako brzo.
- Ako više otopljene vode dospe do dna, ovi sedimenti mogu dodatno smanjiti čvrstoću, ubrzati tok leda i povećati gubitak leda u okeanu. To znači da bi neke regije Grenlanda mogle biti osetljivije na klimatske promene nego što pretpostavljaju trenutni modeli -rekao je Jan Jang.
Kada je reč o vađenju resursa Grenlanda, studija iz 2022. godine objavljena u časopisu "Kriosfera" otkrila je da trenutne bušotine ograničavaju gde se može vršiti rudarstvo, zahtevajući čvrstu površinu poput zamrznute stene kako bi mesto bušenja bilo stabilno.
Tramp o Grenlandu: Saznaćete, na kraju će sve ispasti veoma dobro
Podsetimo, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će svet "saznati" koliko je daleko spreman da ide u vezi sa Grenlandom i da će na kraju "sve ispasti veoma dobro" i dodao da bi mogao da pribegne i drugim merama kako bi ostvario kontrolu nad tim ostrvom, iako carine ostaju njegov primarni alat.
- Moraćemo da koristimo nešto drugo. Pogledaćemo reč "licenca", razmotrićemo i druge opcije - rekao je on
Američki predsednik je naveo da su u toku brojni sastanci o Grenlandu i izrazio uverenje da će pregovori dobro proći.
- Imamo zakazane brojne sastanke o Grenlandu i mislim da će sve ispasti prilično dobro - rekao je Tramp.
On je izbegao direktan odgovor na pitanje koliko je daleko spreman da ide da bi pribavio ostrvu u okviru Kraljevine Danske rekavši samo - "videćete", bez odbacivanja mogućnosti korišćenja različitih instrumenata, uključujući i potencijalnu vojnu silu za zauzimanje ostrva, ističe CBS News.
(Blic, Daily Mail)
