Evropska komisija zabrinuta je zbog spornih imenovanja visokih funkcionera u pravosuđu Crne Gore, a izazovi ostaju u pogledu celokupne situacije na području slobode izražavanja i medija , navodi se u nacrtu neformalnog dokumenta o napretku u poglavljima 23 i 24, poznatom kao "Non paper" u koji su crnogorske "Vijesti" imale uvid.
Non-pejper o stanju u poglavljima 23 i 24 za Crnu Goru trebalo bi uskoro da bude objavljen, a daje pregled napretka Crne Gore u ovom području od poslednjeg non pejpera predstavljenog u novembru 2019. godine, te relevantnih statističkih podataka za 2019. godine.
- Tokom izveštajnog perioda, Crna Gora je nastavila da sprovodi akcione planove za poglavlja 23 i 24 i druge strateške dokumente na području vladavine prava, a usvojila je i nove. Radila je na suočavanju s vanrednim izazovima koji su istaknuti u Izveštaju EK za 2019. godinu, zaključcima Saveta od 18. juna 2019. i non-pejpera iz novembra 2019, posebno u kritičnim područjima slobode medija, borbe protiv korupcije i trgovine ljudima - navodi se u Non-pejperu.
Dodaje se da je pandemija COVID-19 stvorila dodatne izazove na području reforme pravosuđa i doprinela određenim objektivnim kašnjenjima u radu Crne Gore na njenoj agendi vladavine prava, pišu "Vijesti".
Podseća se da parlament nije mogao obezbediti potrebnu dvotrećinsku većinu za važna imenovanja u pravosuđu i, prema tome, ključne funkcije popunjavaju vršioci dužnosti (VDT, ASK...).
- Uz to, zabrinutosti rastu u vezi sa spornim imenovanjima visokih funkcionera u pravosuđu, koja nisu u skladu s preporukama GRECO o nezavisnosti pravosuđa. Ostaje važno da Crna Gora ne ode nazad u reformi pravosuđa i da nastavi da beleži rezultate, posebno u borbi protiv korupcije, istovremeno osiguravajući istinsku nezavisnost svih institucija - poručuju iz EK.
Konstatuju da pravni okvir kojim se jamči nezavisnost pravosuđa postoji, međutim, pravosuđe i tužilaštvo još se percipiraju kao ranjivi na političko uplitanje.
Podseća se da je između 2019. i početka 2020. Sudski savet ponovo imenovao (ukupno) sedam predsednika sudova, uključujući i predsednicu Vrhovnog suda Vesnu Medenicu, na treći mandat, što izaziva zabrinutost zbog načina na koji Sudski savet tumači Ustav i zakone.
Ukazuju i na izbor "predsedavajućeg sudije" umesto predsednika Ustavnog suda iako pravni okvir ne predviđa takvu kategoriju.
- U poglavlju 23, Crna Gora nastavlja da radi na novom zakonskom okviru za medije. Bilo je nekih pomaka u istragama starih slučajeva napada na imovinu medija. Ali izazovi u pogledu celokupne situacije na području slobode izražavanja i medija ostaju. Otvorene su nove kriminalističke istrage u slučajevima korupcije, a imovina je privremeno i trajno oduzeta - navode iz EK.
U Poglavlju 24 objedinjeni su početni rezultati borbe protiv trgovine ljudima. Unutrašnja organizacija i koordinacija tela za sprovođenje zakona dodatno su poboljšane, što se odrazilo na povećan broj hapšenja i procesuiranja.
Aktivno uključivanje Crne Gore u međunarodnu policijsku saradnju ponovo je rezultiralo uspjšnim operacijama protiv crnogorskih kriminalnih klanova, u zemlji i inostranstvu, koje uključuju i dva istaknuta slučaja.
Međutim, pristup ključnim bazama podataka je još ograničen i usporava istrage. Dugi sudski postupci i više odlaganja ročišta i dalje sprečavaju donošenje presuda u slučajevima organizovanog kriminala. Konačne presude na osnovu sporazuma o priznanju krivice i dalje ostaju norma, što dovodi do blažih kazni. Na području migracija i azila, Crna Gora je nastavila da iskazuju otpornost i predanost u pozadini povećanih migracijskih tokova širom zemlje. Sporazum s EU koji predviđa raspoređivanje evropskih pograničnih i obalnih straža duž granice Crne Gore, ratifikovan je i očekuje se da stupi na snagu 1. jula 2020. godine.
Borba protiv korupcije
Iz EK navode da uprkos jačanju kapacitet Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) i prokativnom radu novog Saveta (na primjr Vladina stambena politika za funkcionere) ostaju izazovi u pogledu integriteta, nepristrasnosti, transparentnosti, nezavisnosti, neselektivnog pristupa i ujednačene i potpune primene zakona.
Podseća se da je ASK u 2019. istraživala 31 slučaj neobjašnjivog bogaćenja ali nisu pronašli nepravilnosti.
Dodaje se da izmene Zakona o finansiranju političkih partija koje je parlament usvojio u decembru prošle godine samo se delimično pozabavio preporukama OEBS/ODIHR. Tim zakonom je dozboljena dodela socijalne pomoći iz budžetske rezerve u izbornoj godini.
- Odgovarajuće zaštitne mere moraju biti uspostavljene radi sprečavanja zloupotrebe javnih sredstava u svrhe izborne kampanje - navodi se u dokumentu.
Dodaje se da primena aktuelnog zakona o slobodnom pristupu informacijama nije pomogla da se poveća odgovornost i transparentnost javnih službi.
Što se tiče visoke korupcije, navode da je uspostavljena evidencija istraga, kaznenog gonjenja i pravosnažnih osuđujućih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali ostaje za dalju konsolidaciju.
Podsećaju na aferu "Koverta" da je tužilaštvo optužilo bivšeg gradonačelnika Podgorice i sadašnjeg savetnika predsednika države Slavoljuba Stijepovića za pranje novca, kao i da nije bilo promena u vezi sa izručenjem bivšeg predsednika SCG Svetozara Marovića koji se nalazi u Srbiji.
Zaštita ličnih podataka
U oblasti zaštite ličnih podataka u pripremi je novi zakon.
- COVID-19 kriza istakla je izazove na ovom području u vezi sa pronalaženjem prave ravnoteže između zaštite zdravlja i poštovanja poverljivosti ličnih zdravstvenih podataka i prava na privatni život građana. Objavljen je popis svih osoba koje podležu merama samoizolacije koje je jedna osoba nakon toga koristila za izradu aplikacije koja korisnicima omogućava da pronađu one u samoizolaciji. U aprilu 2020. godine procurio je popis za više od 60 osoba zaraženih virusom koji sadrži njihova imena, podatke o rođenju i matični broj. Trenutno je u toku kriminalistička istraga - navodi se u Non-pejperu.
Što se tiče slobode, mišljenja savesti i religije, iz EK navode da je u decembru prošle godine usvojen Zakon o slobodi veroispovijesti kako bi se regulisao status verskih zajednica i da je Vlada, nakon velikih verskih skupova i protesta, pokrenula dijalog između pravnih stručnjaka i Srpske pravoslavne crkve, koja smatra da je direktno ugrožena ovim zakonom.
Podseća se i na hapšenje sveštenika zbog nepoštovanja mera zaštite od korona virusa.
Mediji
U 2019. godini registrovana su četiri napada na novinare. U tri slučaja su podignute optužnice. Zaštita je ponuđena za dva novinara, a zabeleženi su dalji sajber-napadi protiv medija.
- Uprkos početnim rezultatima istrage ozbiljnog napada na novinarku Oliveru Lakić u maju 2018, do sada nisu podignute optužnice. Nije bilo novih pomaka u vezi sa starijim ozbiljnim slučajevima napada na novinare, uključujući ubistvo urednika Dana 2004. godine. U aprilu 2020. policija je međutim rasvetlila četiri slučaja napada na imovinu medija iz 2011. i 2014., kada je pet vozila oštećeno i uništeno. Dve osobe - maloletnici u vreme napada - uhapšene su, ali organizatori napada ostaju nepoznati - piše u dokumentu EK.
Dodaje se da preporuke Komisije za praćenje istraga napada na medije tek treba sprovesti.
Navodi se i da prelaz RTCG sa državnog medija na instinski javni servis još nije završen, a imenovanje novog Saveta u junu 2019. godine nije uspelo da poboljša uredničku nezavisnost i profesionalne standarde Javnog servisa.
Rodna ravnopravnost
EK navodi da seksualno uznemiravanje još nije kvalifikovano kao krivično delo, a u 2019. je zabeležen veliki broj prijavljenih slučaja nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
- Uprkos opredeljenju vlasti i preduzetim konkretnim merama, ostaju izazovi u pogledu reakcije službi na slučajeve nasilja u porodici - navodi se u non-pejperu i ukazuje na preblage sankcije.
Takođe, kako se dodaje, vrlo mali broj prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja protiv dece i dalje izaziva zabrinutost zbog nedovoljnog prijavljivanja i identifikacije žrtve.
Borba protiv organizovanog kriminala
Iz EK napominju da je policiji potrebno više viših istražitelja organizovanog kriminala i krijumčarenja droge, stručnjaka zaduženih za posebne istražne mere i za kibernetički kriminal, privredni kriminal i forenziku.
Podsećaju da su u Crnoj Gori i dalje česta ubistva vezana za kriminalne klanove, koja prelaze državne granice.
I dok, kako navode, raste broj istraga i procesuiranja teških i organizovanih krivičnih dela, broj pravosnažnih osuđujućih presuda ostaje nizak, sudski postupci su predugi zbog čestih odlaganja, a vrlo često su blage kazne za osumnjičeni koji su kooperativni bez obzira na težinu krivičnog dela.
- Odgovor na krivična dela, pored nekih izuzetaka, izgleda blag, s presudama, novčanom kaznom i oduzimanjem imovine nesrazmerno niskim u poređenju sa težinom zločina - kažu iz EK.
Ukazuju na ograničeno pokretanje finansijskih istraga, koje se u većini slučajeva prekasno pokreću i ostaju usmerene na pronalaženje imovine što nije u skladu sa standardima EU.
Pravni okvir za borbu protiv organizovanog kriminala je, kako navode, u velikoj meri uspostavljen i usklađen sa pravnom tekovinom EU.
- U decembru 2019. godine Crna Gora je ponovo izmenila zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. 2020. godine zakon će biti potrebno ponovo izmeniti, kako bi se otklonili preostali nedostaci i uskladio sa direktivom EU direktivom o pranju novca - kažu iz EK.
Podsećaju i da je u maju 2020. godine, Moneyval, zvanično uklonio Crnu Goru iz procesa praćenja četvrtog kruga, smatrajući da je zemlja preduzela dovoljno koraka da ispravi nedostatke koji su identifikovani u 2015. godini, kao i da je crnogorska Uprava za sprečavanje pranja novca podnio zahtev za vraćanje članstva u Egmont grupi, koje je otkazano nakon što je Uprava prestala da postoji u svom prethodnom pravnom obliku.
Integrisanje Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u policijsko odeljenje u okviru Uprave policije dovelo je do automatskog isključenja Crne Gore iz Egmont grupe, platforme za pružanje sigurne razmene obaveštajnih podataka o pranju novca širom sveta.
Šverc duvana
Podseća se da 2019. godini nije bilo sudskih presuda za borbu protiv krijumčarenja duvana. Međutim, krivični postupak vođen je u tri velika slučaja, uključujući jedan slučaj koji uključuje 22 osumnjičena. U drugom je slučaju uhapšen poznati osumnjičeni krijumčar, za kojim se tragalo 20 godina. Zapljene ilegalnog duvana redovno sprovode carina i policija. Ukupni iznos zaplena u 2019. godini bio je 1.719 miliona paklica cigareta, vrednih 39 miliona evra i 1.531 kg rezanog duvana.
- Međutim, uprkos sve većim naporima organa za sprovođenje zakona u ovom području i poboljšanoj saradnji između crnogorske carine i EU i međunarodnih partnera, broj pokrenutih slučajeva i dalje je mali, s obzirom na procenjene razmere krijumčarenja duvana u Crnoj Gori i preko nje - piše u Non-pejperu.
