I pored veće brojnosti i resursa, Rusija nije u jasnoj prednosti - rat iscrpljuje obe strane
Iako nema oružanog sukoba sa Zapadom, Rusija intenzivira hibridne napade i dezinformacije širom Evrope
Četiri godine sukoba, oko 1,2 miliona poginulih i ranjenih Rusa, približno upola manje ukrajinskih žrtava i zamrznuta linija fronta - rat u Ukrajini traje gotovo koliko i Prvi svetski rat. Nijedna strana ne pokazuje da je voljna da odustane od borbe.
I posle četiri godine od ruske invazije na Ukrajinu, propaganda iz moskovske kuhinje nastavlja da širi dezinformacije o brutalnom sukobu u istočnoj Evropi, piše švajcarski "Blik".
Ovo su četiri najveće zablude.
1. Putin želi da okonča rat
Istanbul, Doha, Majami, Ženeva - spisak gradova u kojima su se ruski i ukrajinski predstavnici sastajali radi mirovnih pregovora je dug. Ipak, osim razmena zarobljenika, opipljivih rezultata nema.
Razlog je jednostavan: ruski predsednik Vladimir Putin ne želi samo prekid borbi - želi pobedu. Pregovore koristi kao sredstvo da ostvari ciljeve koje vojno nije uspeo. Posle četiri godine rata, ruska vojska - druga po veličini na svetu - nije uspela da u potpunosti zauzme Donbas.
Zato Moskva pokušava diplomatskim pritiskom da primora Kijev na ustupke i faktičko odricanje od teritorija. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu da je Putin "rob rata", poručujući da ruski politički sistem opstaje zahvaljujući postojanju spoljnog neprijatelja koji prikriva unutrašnje slabosti.
2. Zelenski je korumpiran
Tokom 2025. godine otkriven je jedan od najvećih korupcijskih skandala u Ukrajini: mreža ministara, zvaničnika i privatnih preduzetnika zloupotrebila je državnu energetsku agenciju i, prema navodima istrage, prisvojila oko 100 miliona evra. Ukrajinski ministar pravde Herman Galuščenko i ministarka energetike Svetlana Grinčuk podneli su ostavke, dok je i šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak bio primoran da se povuče sa funkcije.
Dodatne kontroverze izazvala je namera vlade da pooštri kontrolu nad antikorupcijskim agencijama, ali je predlog zakona povučen nakon protesta javnosti.
Istovremeno, tvrdnje o luksuznim jahtama i privatnim dvorcima predsednika Ukrajine ostale su bez dokaza i u velikoj meri se dovode u vezu sa propagandnim kampanjama. Do sada nema potvrđenih informacija da je Zelenski lično umešan u koruptivne radnje, dok hapšenja i smene visokih funkcionera ukazuju na pokušaje obračuna sa zloupotrebama unutar sistema.
3. Vreme je na strani Rusa
Rusija ima oko 145 miliona stanovnika, Ukrajina oko 44 miliona. Moskva raspolaže velikim vojnim resursima, ali rat iscrpljuje obe strane.
Američki predsednik Donald Tramp smanjio je američku vojnu pomoć Ukrajini tokom svog mandata, što je uticalo na dinamiku podrške Kijevu. Istovremeno, tehnološki faktor igra značajnu ulogu. Satelitski sistem "Starlink", čiji je vlasnik milijarder Ilon Mask, postao je važan za ukrajinske komunikacije na terenu.
Zapadne sankcije, uključujući mere usmerene usmerene na energetske kompanije "Rosneft" i "Lukoil", vrše pritisak na rusku ekonomiju. Istovremeno, izveštaji sa terena ukazuju na velike dnevne gubitke i otežanu mobilizaciju novih vojnika.
4. Rusija neće napasti Evropu
Iako nema direktnog oružanog sukoba između Rusije i zemalja Zapadne Evrope, bezbednosne službe više država upozoravaju na intenziviranje hibridnih aktivnosti:
- sajber napade na infrastrukturu
- incidente sa podvodnim kablovima u Baltičkom moru
- učestala narušavanja vazdušnog prostora
Uz to, dezinformacione kampanje na društvenim mrežama postale su sastavni deo savremenog konflikta. Rat se, dakle, ne vodi samo na frontu - već i u informacionom, ekonomskom i sajber prostoru.
Zaključak je jasan: sukob u Ukrajini daleko prevazilazi granice te zemlje i ostaje jedan od ključnih bezbednosnih izazova za celu Evropu.
(Blick.ch)
