Razgovori u vezi sa formiranjem vlasti u Beogradu uveliko traju, iako Gradska izborna komisija (GIK) još nije objavila imena svih 110 odbornika u Skupštini grada. To ne znači da se ne pregovara o novoj gradskoj vlasti, naprotiv, a zna se i tačno ko to čini u ime koalicije oko Srpske napredne stranke (SNS).
Imena je otkrio Miloš Vučević, predsednik SNS, koji je naveo tandem koji se bave pitanjem većine u gradskom parlamentu, a čine ga Ana Brnabić i Aleksandar Šapić. Dok oni to čine, analitičari ocenjuju da su i dalje podjednake šanse da se formira vlast, kao i da se ponove izbori.
- Bolje je da se izabere skupštinska većina. Aleksandar Šapić i Ana Brnabić, kao poverenica za Beograd, direktno su uključeni u to. Kad budemo imali nešto konkretno obavestićemo javnost, ništa nećemo kriti - rekao je Vučević posle sednice Predsedništva SNS.
Vučvić je rekao da "ako ima većine - ima, a ako ne - neće se ponavljati izbori, nego će se ići na nove".
Pregovori SNS i Nestrovića ne idu glatko
Bojan Klačar, izvršni direktor "Cesida", kaže za "Blic TV" da je moguć scenario da se napravi postizborna koalicija između SNS, SPS i pokreta Branimira Nestorovića, ili nekih poslanika iz njegovog pokreta.
- Ali čini mi se da u ovom momentu ne treba isključiti ni mogućnost ponavljanja izbora. Verujem da ti pregovori postoje između SNS i Branimira Nestorovića, ali da očigledno ne idu brzo, ne idu lako, ne protiču glatko - kaže Klačar za "Blic TV".
Klačar kaže da bi ponavljanje izbora u Beogradu možda bilo neka vrsta kompromisa između očekivanja opozicije i onoga što bi vlast bila spremna da im izađe u susret. SNS nikad ne bi raspisala te izbore zbog zahteva opozicije, kaže Klačar, a ako ih bude raspisivala SNS će to da učini iz dva razloga:
- Zato što nije napravila saradnju sa Branimirom Nestorovićem.
- Zato što procenjuju da im ti vanredni izbori u Beogradu ne bi pravili političku štetu.
Ponuda Miloša Jovanovića za "Srbiju protiv nasilja"
I opozicija se bavi mogućim scenarijima, pa su Nova DSS i POKS ovih dana poslali "Srbiji protiv nasilja" spisak poteza koje bi opozicija trebalo da povuče kada je u pitanju Beograd. Podeljen je u dva dela, a podrazumeva "vraćanje institucionalnoj borbi u skupštini, ali na malo radikalniji način", ali i opcije poput aktivnog bojkota.
Prvi deo dokumenta se tiče slučaja da SNS i SPS formiraju vlast sa odbornicima Branimira Nestorovića. Drugi se tiče situacije ako ne bude formirana većina i šta treba raditi do momenta dok ne budu raspisani novi izbori.
Tri scenarija za Beograd
I kako bi posle svega rasplet u Beogradu mogao da izgleda? Postoje tri scenarija:
- Većinu u gradskoj skupštini prave SNS, SPS i pokret "Mi, glas iz naroda" Branimira Nestorovića koji je osvojio šest mandata.
- SNS i SPS mogu da računaju na preletače iz neke od ostalih stranaka. Slična situacija je bila i posle beogradskih izbora 2022, kada se jedan odbornik POKS priklonio koaliciji SNS-SPS.
- SNS i SPS ne uspevaju da nađu dva odbornika za većinu, zbog čega bi bili raspisani novi izbori u Beogradu. Ti izbori bi mogli da se održe na proleće zajedno sa redovnim opštinskim izborima u Beogradu.
U gradsku skupštinu ulaze, pored SNS sa 49 mandata i SPS sa 5, lista "Srbija protiv nasilja" sa 43 mandata, koalicija "NADA" sa 7 i Nestorovićev pokret "Mi, glas iz naroda" sa 6.
"Srbija protiv nasilja" se već mesec dana žali na izborne neregularnosti i zahteva poništavanje izbora.
Šta kaže Zakon o lokalnim izborima
- Gradska izborna komisija treba da objavi rešenje o mandatima za svih 110 odbornika.
- Zatim počinje da teče zakonski rok od 10 dana tokom kojeg predsednik poslednjeg saziva gradske skupštine treba da zakaže konstitutivnu sednicu parlamenta.
- Konstitutivna sednica mora da se održi u roku od 30 dana.
- Skupština je konstituisana tek kada se izaberu predsednik i sekretar, i to većinom glasova: 56 od ukupno 110 odbornika.
- Od konstituisanja gradskog parlamenta kreće rok od dva meseca u okviru koga treba izabrati gradonačelnika i gradsku vlast.
- Ako se to ne dogodi raspisuju se novi izbori.
