Prošlo je 22 godine od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, kada su mnogi izgubili domove i najbliže
Etnički su očišćeni brojni gradovi i sela, a hiljade ljudi ostalo je bez osnovnih uslova za život
Prošlo je 22 godine od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, jednog od najtežih događaja u novijoj istoriji ovog prostora. Sećanja na 17. i 18. mart 2004. godine i dalje su bolna i živa, posebno među onima koji su tada izgubili svoje domove, imovinu i najbliže. Danas su na Kosovu služeni parastosi za nastradale, polagane bele ruže na instalaciji "MISSING", kao i venci na spomen-obeležja žrtvama.
Tokom dvodnevnog nasilja na Kosovu i Metohiji ubijeno je 16 Srba, stotine ljudi je povređeno, a više od 4.000 je proterano sa svojih ognjišta. Uništeno je ili oštećeno više od 1.000 objekata - kuća, crkava, manastira i spomenika kulture, među kojima i 18 posebno značajnih kulturnih dobara.
Prema pojedinim podacima Fonda za humanitarno pravo, u nasilju su stradale ukupno 23 osobe - devetoro Srba, 13 Albanaca i jedna Makedonka.
U Martovskom pogromu etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, dok su desetine hiljada ljudi ostale bez osnovnih uslova za život.
"Posledice tog događaja osećaju se i danas"
Nemiri su započeli nekoliko dana ranije. Dana 15. marta 2004. godine, situacija je eskalirala nakon ranjavanja učenika Jovice Ivića u Čaglavici, što je dovelo do blokade magistralnog puta Priština - Skoplje.
Dodatno pogoršanje usledilo je 16. marta, kada je objavljena lažna vest o utapanju trojice albanskih dečaka, za šta su pojedini mediji optužili Srbe. Ova dezinformacija dodatno je rasplamsala tenzije i bila uvod u nasilje koje je izbilo 17. marta, najpre u Kosovskoj Mitrovici, a zatim širom Kosova i Metohije.
- Martovski pogrom iz 2004. godine kod svakog kosovsko-metohijskog Srbina budi teška i bolna sećanja na dane stradanja, posledice tog događaja osećaju se i danas i zaista su vidljive na svakom koraku. Usled tog ogromnog i brojnog napada albanskog stanovništva došlo je do paljevina kuća u vlasništvu Srba, spaljeno je dvadesetak kuća. Mnogi stanovnici ovog sela su se povukli dublje u ovu našu getoiziranu sredinu - rekao je Marko Marković iz Čaglavice.
"To su tužne scene, to je sunovrat jedne civilizacije"
- Pamtim scene ljudi koji su bili uplakani, ljudi koji su u svojim rukama imali samo jednu kesu sa stvarima, ljudi koji su čekali u redu za prehranu. Dakle, to su tužne scene, to je sunovrat jedne civilizacije - rekao je Nemanja Todorović iz Gračanice.
U talasu nasilja paljene su srpske kuće i imovina, a čitava naselja su ostajala pusta. Stanovništvo se povlačilo u enklave, stvarajući dodatno izolovane sredine. Uništavana su i srpska groblja - nadgrobni spomenici su rušeni i skrnavljeni, a pojedini su kasnije korišćeni kao improvizovani stolovi u ugostiteljskim objektima.
- Kada se napadne jedna civilizacija, onda nema ništa ni oko vas ni u vama što nije udareno. Nestaju škole, crkve, biblioteke, freske… Pred vama je 50.000 ili 60.000 ljudi, a vi dobijate vesti: gori Kosovo Polje, gori Obilić, gori Lipljan, gori Prizren. Onda dođete u Prizren posle tri dana i shvatite da nijedan kamičak, koji pripada ovom narodu nije ostao netaknut. Uđete u Svete Arhangele i shvatite da je sve sravnjeno, preživela je samo jedna siva mačka - rekao je Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije i književnik.
Sećanje koje traje
Martovski pogrom ostavio je duboke posledice koje su i danas vidljive na svakom koraku - u razrušenim domovima, uništenoj kulturnoj baštini i raseljenim porodicama.
I danas, više od dve decenije kasnije, ovaj događaj ostaje simbol stradanja i opomena na krhkost mira, ali i obaveza da se sećanje na žrtve sačuva.
