Povećan broj optužnica utiče na slobodu kretanja Srba, stvara pravnu nesigurnost i izaziva pritiske na srpsku zajednicu na KiM.
Prema analizama, takvi procesi, uz policijske pritiske i institucionalne aktivnosti, doprinose iseljavanju Srba, gašenju biznisa i drastičnom smanjenju poverenja u pravosudni sistem.
Pravosudne institucije u Prištini intenzivirale su podizanje optužnica i suđenja u odsustvu za navodne ratne zločine počinjene na KiM tokom 1998. i 1999. Stručnu javnost zabrinjava monoetničnost procesa u kojima su na optuženičkoj klupi jedino Srbi.
Fond za humanitarno pravo iz Prištine upozorio je krajem prošle nedelje na osetan porast broja suđenja u odsustvu na Kosovu i Metohiji. Tokom 2025. godine vođeno je 50 predmeta za navodne ratne zločine u kojima je optuženo ukupno 154 Srba, piše RTS.
- Ovo uključuje i 24 optužnice u odsustvu protiv 120 okrivljenih u odsustvu - rekao je autor godišnjeg izveštaja FHP, advokat Amer Alija.
Dodao je da je specijalno tužilaštvo istovremeno podiglo 15 novih optužnica od kojih su deset protiv optuženih u odsustvu.
- Pravda ne može da se izmeri samo brojem optužnica ili brojem presuda, već poverenjem da je proces bio pravičan, potpun i razumljiv za žrtve i za celokupno društvo - kazao je Alija.
Na optuženičkoj klupi po pravilu su samo Srbi, a njihovi advokati u svakom od ovih procesa ukazuju na ozbiljne povrede pravičnosti.
Zloupotreba suđenja u odsustvu
Sa takvom ocenom se slaže i bivši vojni tužilac, advokat iz Beograda Dragan Pašić.
Priština zloupotrebljava suđenja za ratne zločine, a posebno to važi za procese koji se vode u odsustvu optuženih, upozorava ovaj pravnik.
- Na osnovu ovakvog ponašanja Prištine mogu da se izvuku tri zaključka. Prvi je kvantitet naspram kvaliteta. Povećan broj optužnica i proširen krug optuženih sigurno ne stvaraju nešto što se zove pravna sigurnost, a to i te kako može da bude od uticaja na kvalitet suđenja - smatra Pašić.
Kao drugi nedostatak navodi da praksa suđenja u odsustvu "izuzetna mera", a da je Priština zloupotrebljava.
- To stvara i pravnu nesigurnost i blokadu saradnje, a to su prištinske vlasti i priznale jer ne postoji nikakva saradnja sa pravosudnim institucijama Beograda. Otuda suđenja u odsustvu govore o tome da to postaje masovna pojava koja ne vodi dostizanju pravde i sve se radi na uštrb kvaliteta - uveren je ovaj pravnik.
Dodaje da sve veći broj optužnica, ali i presuda u Prištini mogu biti problem za Beograd.
- Srbija može da ima višestruke posledice. One se ogledaju u političkom pritisku međunarodnih institucija i organizacija, Saveta Evrope, ali i razgovora u Briselu - navodi Pašić.
Dodaje da je jedna od posledica i ograničena sloboda kretanja onih protiv kojih su podignute optužnice.
- Oni ne mogu slobodno da se kreću u regionu, ali i na KiM jer su protiv njih raspisane interpolove poternice. Svakako da to dodatno otežava položaj Srba na KiM, pa je pitanje šta će biti sa preostalim Srbima koji tamo žive - zaključuje Pašić.
"Hrvatski model" suđenja Srbima
Po mnogo čemu, naglašava, procesi u Prištini za ratne zločine se mogu uporediti na onima koji su vođeni, ili se vode protiv Srba tokom i nakon rata u Hrvatskoj.
- Može da se izvuče paralela između ponašanja Hrvatske i tzv. Kosova jer masovnost i selektivnost postoji u podizanju optužnica hrvatskih pravosudnih institucija. Optužnice se podižu selektivno, prema jednoj naciji, prema Srbima. To je situacija i na Kosovu i Metohiji - smatra Pašić.
Dodaje da ovakvi procesi proizvode strah kod povratnika ili onih koji razmišljaju o tome.
- Nesigurnost ljudi koji žele da se vrate na svoja ognjišta je izražena kako u Hrvatskoj, tako i na Kosovu i Metohiji - precizira Pašić za RTS.
Sličnosti vidi i u "pravnoj izolaciji", odnosno nesaradnji nadležnih institucija.
- Hrvatske pravosudne institucije ne sarađuju u dovoljnoj meri sa Srbijom i na način koji podrazumeva međusobni dijalog i potpunu pravnu saradnju. Ista je situacija sa pravosudnim institucijama na Kosovu - tvrdi Pašić.
"Brend" u podizanju optužnica
Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac potvrđuje ovu tezu i ide korak dalje. Tvrdi da su Hrvatske vlasti "patentirale brend" koji se sada koristi u Ukrajini, ali i na Kosovu i Metohiji.
- Srbi izvoze šljivovicu, a Hrvati model suđenja za ratne zločine. Krajiškim Srbima i bivšim pripadnicima JNA u Hrvatskoj je do sada kroz 750 presuda izrečeno više od 7.000 godina zatvorskih kazni - navodi Štrbac.
Dodaje da su prištinske vlasti prepisale "recept", ali i prošle obuku iz Hrvatske zbog čega ne treba da iznenadi mali broj presuđenih Albanaca za ratne zločine.
- U Hrvatskoj je za sve ove godine i od svih procesa za ratne zločine pravosnažno kažnjeno samo tri odsto Hrvata. Sve ostalo su isključivo Srbi koji po pravilu dobijaju između 15 i 20 godina robije - slikovit je Štrbac.
Obračun sa srpskom manjinom na KiM
Tokom 2025. godine u Prištini je doneto ukupno deset presuda za ratne zločine. Desetoro Srba je osuđeno, a jedan oslobođen.
U tri predmeta okrivljeni su osuđeni u odsustvu na maksimalne kazne - 15 godina zatvora.
Predavač na Univerzitetu u Njujorku i autor projekta koji se bavi odnosom institucija na severu i izgradnji mira na KiM dr Sandra Davidović kaže da postupci privremenih institucija u Prištini "sve manje podsećaju na normalnost, a sve više na svojevrsno obračunavanje sa srpskom manjinom".
Tvrdi da se to vidi ne samo po optužnicama i suđenjima za ratne zločine, već i po stalnim privođenjima i hapšenjima Srba zbog bizarnih razloga, poput ćiriličnih oznaka.
- Takvi prestupi su podvođeni pod preterane optužbe o urušavanju javnog reda i mira, ili terorizma. To bi po sebi bio primer državnog nasilja kada se sprovodi po etničkom principu. Na osnovu toga se može zaključiti da je reč o svojevrsnoj demonstraciji sile državnih institucija nad manjinom - tvrdi Davidović.
Ona je tokom prošle godine boravila na KiM gde je bavila upravo ovom tematikom.
- Rezultati mog istraživačkog rada su takvi da sve veći broj Srba napušta Kosovo, posebno sever, da je sve veći broj zatvorenih biznisa, da građani sve više doživljavaju policiju kao pretnju, a ne kao instrument javnog reda i da postoje institucionalni pritisci poput Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici - navodi Davidović.
Smatra da je u centru problema pokušaj "rešavanja pitanja severa" KiM i da se ovde uočava sličnost sa "hrvatskim modelom" ponašanja prema srpskoj zajednici.
- Sever je bio jedina institucionalna i demografska prepreka za izgradnju monoetničke države na Kosovu. U tom okviru se mogu izvlačiti paralele sa svojevrsnim 'hrvatskim modelom'. Ali, ono što je izvesno je da deluje da se od multietničnosti na Kosovu odustalo. To je naravno štetno i opasno iz perspektive izgradnje mira, regionalne stabilnosti i bilo kakvog pomirenja - zaključuje ovaj istraživač.
Predmeti EULEKS-a
Prva suđenja za ratne zločine na Kosovu počela su 2000. pod okriljem UNMIK-a i međunarodnih sudija.
Međutim, većina tih predmeta nikada nije završena.
Decembra 2018. EULEKS je institucijama u Prištini predao 495 policijskih spisa predmeta organizovanog kriminala i 434 spisa predmeta ratnih zločina, kao i spise predmeta nestalih osoba.
Suđenja u odsustvu započela su nakon zakonskih izmena 2019.
Prvi okončan postupak bio je protiv Čedomira Aksića koji je 26. decembra 2024. u odsustvu osuđen na 15 godina zatvora za navodne zločine nad albanskim civilima u opštini Štimlje.
U međuvremenu, na prištinskim optužnicama našli su se i nekadašnji generali, ali i niži oficiri vojske i policije.
Samo tokom ove godine u Prištini su zbog navodnih ratnih zločina nad Albancima osuđeni Srđan Lazović, Mahmud Alidemaj, Duško Arsić, Zoran Kostić i Dragan Milović.
Jedini koji je oslobođen bio je Dragan Ristić iz Đakovice.
(RTS)
