Ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske unije (EU) će 18. juna raspravljati o prilikama na Zapadnom Balkanu i trebalo bi da usvoje paket zaključaka koji su posvećeni procesu proširenja.
Izvesno je da će goruća tema, koja se tiče mogućeg otvaranja pristupnih pregovora između Brisela i Tirane odnosno Skoplja, biti predmet rasprave u jesenjem zasedanju, pa se konačna odluka očekuje tek u oktobru.
Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u Nacrt zaključaka, koji će biti predmet rasprave na ministarskom sastanku. Nakon njihovog usvajanja na nivou ministara, ovi zaključci bi trebali da se potvrde i na sastanku šefova država i vlada EU, koji će biti održan 20. i 21. juna.
Šefovi diplomatija zemalja EU bi trebali putem ovog dokumenta ponoviti posvećenost EU procesu proširenja. Očekuje se da će ministri podvući važnost da se "pravednom i rigoroznom uslovljavanju i principu sopstvenih zasluga te u kombinaciji sa kapacitetima EU, u svim svojim dimenzijama, integrišu nove članice".
Savet ministara će zatražiti od partnera na Zapadnom Balkanu da se više fokusiraju temeljne reforme, koje su neophodne za napredak u pregovorima o članstvu.
Poseban zahtev svim zemljama, koje su u procesu proširenja, tiče se vladavine prava, kao osnovne vrednosti na kojoj se temelji EU. Ministri inostranih poslova će putem zaključaka konstatovati da je veoma malo zemalja napredovalo u ovom smeru.
"Verodostojan i održiv napredak ostaje jedan od glavnih izazova koje treba prioritetno rešiti, posebno u osiguravanju nezavisnog, nepristrasnog, odgovornog i efikasnog pravosuđa te u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i pranja novca", poručiće šefovi evropskih diplomatija.
Između ostalog, oni će istaći važnost regionalne saradnje kao ključnog elementa u procesu proširenja, ali će i upozoriti zemlje kandidatkinje o neophodnosti usklađivanja spoljne politike sa politikom EU.
Dijalog - status quo nije održiv?
Posebnu poruku, šefovi evropskih diplomatija će uputiti Srbiji i Kosovu o dijalogu, i putem zaključaka će zatražiti ponovno pokretanje procesa u što kraćem roku. Ocenivši da trenutni status quo nije održiv, šefovi diplomatija zemalja članica EU će naglasiti da je postizanje sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa ključno kako bi Srbija i Kosovo mogli napredovati na evropskom putu.
Takođe, u zaključcima će se istaći da je neophodno sprovesti sve sporazume koji su postignuti u okviru dijaloga. Dok se očekuje da se pozdravi dalja konsolidacija sporazuma o pravosuđu i puna implementacija sporazuma o telekomunikacijama, Savet ministara će izraziti žaljenje što nije postignut napredak u sprovođenju ranijih sporazuma o dijalogu, uključujući Nacrt statuta Zajednice srpskih opština na Kosovu; potpuna implementacija Sporazuma o integrisanom upravljanju granica (IBM), kao i odlučna implementacija Energetskog sporazuma.
"Savet takođe izražava žaljenje što most Mitrovica još nije otvoren za ceo saobraćaj, uprkos završetku radova na renoviranju", stoji u Nacrtu zaključka, koji će biti usvojeni narednog utorka.
U okviru paketa zaključaka, obuhvataju se i zaključci za svaku zemlju regiona pojedinačno.
Srbija
Savet ministara EU će ponovo upozoriti Srbiju da će njen napredak u pristupnom procesu zavisiti isključivo od napretka u polju vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom.
Od zemlje će EU ministri zatražiti da se posebno fokusira i značajno ubrza reformske napore i pokaže konkretne i opipljive rezultate u fundamentalnim oblastima, sa posebnim fokusom na vladavinu prava.
Kako stoji u Nacrtu zaključaka, Srbija treba da obezbedi nezavisno sudstvo te ostvari opipljive i održive rezultate kroz efikasne istrage, krivična gonjenja i konačne presude, posebno u pogledu borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i pranja novca.
Šefovi diplomatija zemalja članica EU će oceniti da "nedostatak napretka u oblasti slobode izražavanja i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost". Stoga će Savet EU pozvati zvanični Beograd da garantuje sigurnu klimu za neometano ostvarivanje slobode izražavanja i nezavisnosti medija kao hitnu stvar, uključujući i intenzifikovanje napora za istraživanje slučajeva napada na novinare.
Od Srbije će se zatražiti sprečavanje veličanja ratnih zločinaca. Takođe će od tamošnjih vlasti zatražiti potpuno poštovanje i implementaciju svih sudskih odluka iz Haga.
Savet EU će ponoviti neophodnost da se Srbija uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU; od zemlje će se tražiti da ne odstupi od zajedničke politike viza te da nastavi sa naporima u jačanju regionalne saradnje.
Kosovo
Savet ministara EU će od kosovske Vlade zatražiti hitno ukidanje takse na uvoznu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Ovakve odluke, kako stoji u Nacrtu zaključaka, "podrivaju regionalnu saradnju, uključujući i regionalnu ekonomsku zonu".
Usvojenim zaključcima će ministri inostranih poslova zatražiti od kosovskih vlasti odlučnost u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
"Savet je zabrinut zbog političkog uplitanja i zapošljavanja bez zasluga te žali zbog imenovanja osoba osuđenih za ratne zločine na službene pozicije, što je u suprotnosti sa evropskim vrednostima", stoji u Nacrtu zaključaka.
Posebnu zabrinutost će ministri inostranih poslova izraziti zbog situacije na severu Kosova, koja predstavlja "poseban izazov u oblastima organizovanog kriminala, korupcije i slobode izražavanja".
Od prištinskih vlasti će se zatražiti nastavak posvećenosti saradnji sa Specijalnim sudom i pokazivanje istinskih napora da se garantuje vladavina prava, osnovne slobode, pravda i pomirenje.
"Postojeći pravni okvir omogućava pravilnu istragu i krivično gonjenje svih navodnih ratnih zločina", poručiće Prištini šefovi evropskih diplomatija.
