ČEKA SE VUČIĆEV POTPIS Oštra polemika oko pravosudnih zakona, ali oko jedne greške se svi slažu: "Pa neka mišljenje bude i negativno"

Set pravosudnih zakona je usvojen u Skupštini Srbije, ali se priča o njima nije završila. Polemika ne prestaje, a reakcije stižu sa svih strana, od Skupštine Srbije, preko Ustavnog suda, do Evropske komisije i predsednika Vučića.

Šta sad? Dok rasprava traje, istovremeno teče i dalja procedura kada je reč o putu zakona:

• Pošto su usvojeni po hitnom postupku, propisi predviđaju rok od sedam dana da predsednik države donese ukaz o proglašenju zakona.
• Zakoni se objavljuju u Službenom glasniku.
• Na snagu stupaju najranije osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
• Ako predsednik države odbije da proglasi zakon, dužan je da ga zajedno sa pisanim obrazloženjem vrati parlamentu na ponovno odlučivanje.
• O vraćenom zakonu Narodna skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici.
• Ako odluči da ponovo glasa, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.
• Zakon koji je ponovo izglasan predsednik države je dužan da proglasi.

Vučićeve zamerke

S obzirom na to da predsednik države stavlja potpis na zakone, komentar Aleksandara Vučića nije izostao. On je poručio je da je sagledavao i procenjivao ustavnost tih zakona i dobio uverenja od saradnika i pravnih eksperata da su u skladu sa Ustavom.

- Ono što smatram da je bila greška nije sam sadržaj, pošto ja znam kome smeta sadržaj zakona. Smeta onima koji imaju svoje nalogodavce spolja i koji su njima služili, a ne svom narodu. Ali, suština je u tome da oni moraju da budu u skladu sa Ustavom i to je jedino što mene zanima - rekao je Vučić.

Ipak, zamerio je predlagačima zakona da su "izbegli javnu raspravu", uz poruku da je trebalo da se ide na široku javnu raspravu i da se konsultuju sa ljudima iz EU.

- Ne da slušaju njihove naloge, ali da se konsultuju s njima, jer kad ste na evropskom putu, onda vam je to obaveza. Sasvim sam siguran da ove promene neće ići na uštrb interesa građana Srbije. Da li će oni nešto da menjaju za tri meseca, šest meseci, godinu dana, ja u to niti mogu, niti hoću da ulazim - kazao je Vučić.

Petrov: "Greška što nije zatraženo mišljenje - možda ga ne bi ni dali"

Vladan Petrov, novoimenovani predsednik Ustavnog suda, rekao je da je greška napravljena zbog toga što "od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva nije zatraženo mišljenje o izmenama i dopuna seta pravosudnih zakona".

- Pa neka to mišljenje bude i negativno. Još bolje, možda ne bi dali uopšte nikakvo mišljenje. Onda se odmah sa tim ide u javnost i kaže: "Evo gledajte, ljudi, pa ovi ne rade svoj posao" - rekao je Petrov.

Evropska komisija: "Sačekaćemo analizu"

Evropska komisija je najavila da će dati detaljnu ocenu usvojenih zakona kada sprovede analizu.

- Izmene mogu da predstavljaju značajan korak unazad u pristupnom procesu Srbije - rekao je portparol Evropske komisije Gijom Mersije, prenosi RTS.

Mersije je rekao da su izmene zakona pripremljene "u žurbi, u netransparentnom procesu, bez konsultacija sa sa svim zainteresovanim stranama, kao što su Evropska komisija i Venecijanska komisija", kao i da se od Srbije, kao zemlje kandidata, očekuje da jača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštava, u skladu sa preporukama Evropske komisije.

Marta Kos: "Korak unazad"

Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, najpre je rekla da "glasanje u Skupštini Srbije o ograničavanju nezavisnosti pravosuđa predstavlja ozbiljan korak unazad na evropskom putu Srbije" i da to nije ono što EU želi.

Dan kasnije je apelovala na Srbiju da revidira izmene pravosudnih zakona i poručila da ne razume zašto Beograd povlači poteze koji ga udaljavaju od članstva u EU.

I ona je pomenula "korak unazad".

Na to je odgovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Ne znam kako je to korak unazad, kad nismo imali nijedan korak napred četiri godine. Gde to sad idemo korakom nazad? - rekao je Vučić.

Šta kaže Uglješa Mrdić

Uglješa Mrdić, poslanik SNS koji je i predlagač seta zakona, izjavio je da je njihovim usvajanjem "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu" i dodao da je "došlo vreme odgovornosti".

- Zahvalan sam svim narodnim poslanicima koji su glasali za usvajanje jer su dali istorijski doprinos da Srbija vrati oteto pravosuđe koje bilo deo obojene revolucije i način da se otme legalno izabrana vlast u našoj zemlji - naveo je Mrdić u saopštenju.

Ovo su zakoni koji su na osnovu predloga poslanika SNS Uglješe Mrdića usvojeni u parlamentu:

• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava,
• Zakon o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu
• Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.

Šta kažu pritivnici seta zakona

Protiv usvajanja seta pravosudnih zakona bila je većina opozicionih stranaka u Skupštini Srbije.

• Radomir Lazović, poslanik ZLF, rekao je da je cilj izmena pravosudnih zakona da se "ostvari što veća kontrola pravosuđa, da se smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava i da se poveća centralizacija i kontrola".
• Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je da vlast na „skandalozan način remontuje pravosuđe“, navodeći da je „naprasno nakon 13 godina vlasti otkrila da nešto tu ne valja“.

Visoki savet tužilaštva (VST) i Visoki savet sudstva (VST) su saopštenjima tražili povlačenje seta pravosudnih zakona iz skupštinske procedure.