Nemačka i još pet članica EU zalažu se za postepeni ulazak Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište i predlažu status posmatrača za te zemlje u institucijama EU.
Francuska, Holandija i baltičke države ostaju skeptične prema proširenju, većina njih često blokira napredak Srbije ka EU.
Evropska unija poslednjih godina ima puno izazova, a jedno od najvećih je pitanje proširenja koje je dovelo do manje-više podela unutar Unije u vezi sa modelima prijema novih članica. Tako se na osnovu poslednjih inicijativa može reći da se, s jedne strane, Nemačka, Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zalažu za što bržu ekonomsku integraciju novih članica u EU, među kojima su i zemlje Zapadnog Balkana, dok su s druge Francuska, Holandija, Litvanija, Letonija i Estonija koje su već duže vreme prilično sumnjičave prema celokupnom procesu evrointegracija Zapadnog Balkana pogotovo Srbije.
Pismo Fridriha Merca, kancelara Nemačke, evropskim zvaničnicima i predlog da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU za mnoge je predstavljalo prijatno iznenađenje pogotovo što Berlin do sada nije važio za inicijatora proširenja EU.
Na liniji Nemačke je praktično još pet država članica EU (Austrija, Italija, Češka, Slovačka, Slovenija) koje su, takođe, ove nedelje u non-pejperu založile za postepeni ulazak Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište.
Tim država se pridružila i Mađarska čiji je novi premijer Peter Mađar poručio da pre Ukrajine treba primiti u EU zemlje Zapadnog Balkana koje se "godinama spremaju i koje su dobile mnoga obećanja".
Druga najjača politička grupa u Evropskom parlamentu: Četiri principa napredovanja ka EU
Politička grupa Socijalista i Demokrata (S&D), druga najjača politička grupa u Evropskom parlamentu (EP), uslovno je pozdravila predlog Merca i predložila četiri moguća principa napredovanja u proširenju EU:
- Bez kompromisa po pitanju osnova – vladavine prava, demokratije, ljudskih prava i dobrog upravljanja. Snažne zaštitne mere u ugovorima o pristupanju moraju da se uvedu u slučaju nazadovanja kandidata, dok isti standardi moraju da se primenjuju na postojeće države članice EU.
- Potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
- Održavanje socijalnog modela EU kao garancije prosperiteta.
- Jednak tretman za sve. Svaki pristup koji se ponudi Ukrajini, mora biti dostupan svim kandidatima za članstvo.
S&D navodi da na osnovu tih principa podržava pristup postepenog prijema u EU.
- Kako zemlje napreduju ka članstvu u EU, one dobijaju sve veće pogodnosti, kao što su smanjeni troškovi rominga, integracija u SEPA sistem plaćanja i pristup odabranim programima EU. Prelazni ili postepeni periodi u određenim oblastima se već koriste i mogu poslužiti kao efikasan alat za sprečavanje nepotrebnog kašnjenja. Krajnji cilj ostaje punopravno članstvo sa svim pravima - navodi se u saopštenju.
"Sadašnja metodologija spora i sklona blokadama": Tri moguća rešenja?
Grupa tvrdi da je sadašnja metodologija "spora i sklona blokadama" i da bi trebalo da se poboljša "da bi se obezbedila kredibilna perspektiva proširenja".
S&D je predstavila tri moguća rešenja tog problema:
- Uklanjanje zahteva za jednoglasnost za međukorake u procesu pristupanja.
- Ambicioznija postepena integracija za ključne oblasti politike, uz uslovnost vladavine prava, što bi moglo da uključi postepenu integraciju u jedinstveno tržište i bezbednosnu i odbrambenu politiku.
- Raniji status posmatrača, koji podrazumeva da, kada zemlja kandidat otvori sva poglavlja i počne sa njihovim zatvaranjem, ona treba da bude u mogućnosti da šalje posmatrače na odabrane sastanke Saveta i Evropskog parlamenta.
Holandija i baltičke zemlje najveći protivnici proširenja
S druge strane, prethodnih dana glasno ćuti na ovu temu, pre svih, Francuska kao druga najjača države u EU. Podsećanja radi, Emanuel Makron, predsednik Francuske, godinama se zalagao da se EU prvo reformiše pre nego što krene u proces proširenja.
Sudeći po reakcijama na Mercovo pismo, može se reći da, najblaže rečeno, nisu baš optimistične u vezi sa procesom evrointegracija Zapadnog Balkana, pre svih, Holandija, Litvanija, Letonija i Estonija.
Te četiri države zajedno sa Finskom, Švedskom, Hrvatskom i Bugarskom već godinama glasaju protiv otvaranja klastera 3 i napretka Srbije na EU putu.
