Zavisnost se definiše kao nekontrolisana želja i potreba za konzumiranjem određene supstance, uz teško savladivu želju da se nastavi sa uzimanjem. Osobe mogu biti zavisne i od predmeta ili određenih ponašanja, bez racionalnog sagledavanja štetnih posledica.
Kockanje predstavlja dobrovoljno učešće u prenošenju, gubljenju i dobijanju materijalnih vrednosti putem lepeze igara. Naši mozgovi traže nagrade, a kada je dobijemo navala dopamina utiče na to da osoba želi sve više ovakvih iskustava. Ipak, zlatno pravilo kockanja govori da je dobitak slučaj, a gubitak pravilo, prenosi multuradio.rs.
Aleksandar Janić iz novosadskog Udruženja „Centar Duga“ ukazuje na činjenicu da je kockanje bolest zavisnosti koja dovodi do poremećaja funkcionisanja psihičkog, fizičkog i socijalnog aspekta svakog pojedinca.
- Najveći problem je to što su cele porodice uništene, nemaju adekvatan odgovor na problem – što ih uvlači u još veće krize. Institucije nemaju odgovor na ovaj fenomen. Okrenete se oko sebe, televizija, bilbordi, reklame su svuda i pozivaju vas u kladionicu. „Dugu“ sve više posećuju čitave porodice koje traže pomoć i podršku u prevazilaženju ovog tipa zavisnosti. Mi smo Centar ograničenih kapaciteta i znanja, a kockanje je izuzetno teška bolest zavisnosti. Smatram da će kroz dve godine preko 80 odsto osoba i porodica koje nam se obraćaju biti one korisničke grupe koje imaju problem sa kockanjem – kaže Janić.
Rezultati istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ (2017) pokazuju da u Srbiji postoji 33.000 registrovanih kockara. Među mladima između 18 i 26 godina, svaka četvrta osoba ima problem sa kockanjem.
Pre nekoliko godina, istraživanje Centra „Život nije igra“ pokazalo je da se 26 odsto od 720 ispitanika u tri osnovne i tri srednje škole u Novom Sadu kocka, od kojih šest odsto spada u kategoriju patoloških kockara. Polovina ispitanika koji imaju poteškoća sa ovim vidom zavisnosti prvi susret sa kockanjem imali su u uzrastu između 10 i 14 godina i to najčešće u kladionici.
- Kada jedna osoba krene ovim pogrešnim putem, najčešće maloletna, neretko potpisuje razna dokumenta i zadužuje se kod različitih ljudi koji kasnije potražuju novac sa kamatom. Osoba koja je već u dosta teškom psihičkom stanju, koja malo dobija, a mnogo više gubi, suočava se sa još jednim problemom koji se ogleda u uvlačenju cele porodice u vraćanje dugova. Treba racionalno sagledati situaciju, mi jesmo siromašna država i dosta ovakvih slučajeva se završi i samoubistvom nekog od članova porodice ili same osobe koja je upala u začaran krug zavisnosti - ističe Janić.
On je poručio da želi da prekine tišinu i da apeluje na sve ljude, stručnjake i institucije da ne okreću glavu od ovog problema.
- Ne možemo da čekamo da se nama dogodi da bismo nešto uradili već moramo biti solidarni i pomoći čitavim porodicama kojih je sve više – zaključio je Janić.
