Nenad je preminuo u kolima Hitne pomoći na putu do bolnice
Ubistvo Tihomira Ponjevića do danas nije rešeno
Nenad V. (18) ubijen je u kafiću u Tovariševu kod Bačke Palanke nakon što ga je napadač nožem ubo u vrat. Nakon skoro 12 sati potrage policija je uhapsila napadača, a meštani Tovariševa navode da ih je ovaj slučaj podsetio na zločin od pre 24 godine i ponavljaju: "Samo da se istorija ne ponovi..."
Tinejdžer je ubijen na 7.januara, oko 3 sata ujutru kada je, u ugostiteljskom objektu došlo do svađe između napadača i žrtve nakon čega je napadač pratio žrtvu do toaleta a onda ga napao nožem.
Zbog sumnje da je počinio ubistvo, policija je uhapsila muškarca i njegovog pomagača.
Nenad je preminuo u kolima Hitne pomoći na putu do bolnice, a očevici su ispričali da je tinejdžer uspeo da izađe iz toaleta nakon što je napadnut, ali da je gubio dosta krvi.
Kako meštani Tovariševa kažu, ovaj slučaj ih je podsetio na slučaj iz 2002.godine koji do danas nije rešen.
Nerešeni zločin iz 2002.godine
U noći između 1. i 2. marta 2002.godine, ispred kafane u Tovariševu došlo je do sukoba Tihomira Ponjevića i više mladića.
Nakon verbalnog i fizičkog konflikta u lokalu, Ponjević je izašao napolje gde su ga napadači oborili i udarali rukama i nogama.
Sumnjalo se da je tada Marko Milovanov, koji je te večeri radio kao konobar, prišao Ponjeviću dok je ležao na zemlji i zadao mu snažan udarac auto-dizalicom u glavu. Ponjević je zadobio teške telesne povrede i preminuo je ubrzo.
Na početku, verovalo se da je Ponjević poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali je slučaj ponovo pokrenut 2016.godine. Viši sud u Novom Sadu je Milovanova oglasio krivim, ali je Apelacioni sud srušio presudu i naložio ponovno suđenje budući da su se ključni dokazi bazirali na svedočenju ljudi koji su se "nakon toliko vremena setili detalja".
U ponovljenom postupku došlo je do obrta - Milovanov je oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza.
Ko je ubio Tihomira Ponjevića u Tovariševu do danas nije otkriveno.
Sve priznao, pa okrenuo priču
Optuženi Milovanov branio se u policijskoj stanici da je kobne noći radio kao konobar i da su njegovi drugari pravili ispraćaj u vojsku. Ispričao je i da je u kafiću bilo mnogo mladih ljudi, ali da je video da je Ponjević bio "vidno pijan i vulgaran", te da su ga prijatelji upozorili na njegovo ponašanje. Potom je, kako je tvrdio, spazio da se oni tuku sa mladićem koji je "pravio probleme".
Navodno, osam do deset ljudi je šutiralo oštećenog. On je, tobože, pre samog događaja uzimao staklenu ambalažu, iako je gazda zahtevao od osoblja da se zbog velikog broja gostiju piće služi u plastičnim čašama.
Osumnjičeni je u prvoj izjavi naveo da je, kad mu se učinilo da će ovaj ustati i udarati ga, iz straha ga udario dizalicom.
Navodno, tom prilikom rekao je svojim drugarima da odvezu povređenog kod lekara, oni su po njegovoj prvoj izjavi to odbili i obrazložili takav postupak strahom od policije.
Pošto je bio uporan, uneli su Ponjevića u "reno 4" na zadnje sedište.
Tihomir je bio živ, ali u polusvesnom stanju.
Njih dvojica krenula su prema Bačkoj Palanci, uspaničila se na izlasku iz Tovariševa i ostavila oštećenog naspram poslednje kuće, na mestu koje nije bilo osvetljeno.
Okrivljeni je priznao delo, što je uneto u policijski zapisnik, ali je potom rekao da su ga pripadnici MUP-a tukli pa je stoga tako izjavio o događaju. Potom je izmenio iskaz u delu odbrane, iako je ona prvobitna data iscrpno i s mnogo detalja.
