Na pomenima su se okupili članovi porodica, prijatelji i komšije, a održana su i opela u oba sela.
Besednik je istakao da bol i tuga nisu izbledeli i da žrtve neće biti zaboravljene.
Pre tri godine u masakru u selima Malo Orašje i Dubona ubijeno je devetoro mladih ljudi. Danas, na godišnjicu stradanja, u selima u kojima je došlo do stradanja se obeležava njihov pomen. Ispred video bima, na kojima se prikazuju fotografije stradalih, besednik je održao govor.
- Na ovaj dan, u selima gde se život odvijao tiho i obično, spustila se tama koju niko nije mogao da nasluti. U trenu su prekinuti životi devet mladih, devet zraka svetlosti koji su tek počinjali da sijaju. Svako svojim imenom, svako svojim smehom. Svojim nedosanjanim danima. U Malom Orašju i Duboni vreme nije izbrisalo bol. Rana ostaje tiha, duboka, prisutna. Ali, mi ostajemo da pamtimo. Da svedočimo i da iznova izgovaramo ono što ne sme da utihne - nisu zaboravljeni - rekao je on.
Pomeni u selima Dubona i Malo Orašje
U Duboni, gde su ubijeni brat i sestra, Milan i Kristina Panić i Dalibor Todorović, oko 10 časova su se okupili članovi porodice, kao i komšije i prijatelji. Sveštenici iz crkve u Duboni su održali opelo povodom smrti.
U Malom Orašju gde su ubijeni Nikola, Aleksandar, Marko, Lazar, Nemanja i Petar opelo je počelo u 11 sati.
Sva dešavanja u Malom Orašju i Duboni čitajte u našoj odvojenoj vesti.
Anđelko Aćimović napisao pesmu
"Ja bih da se zahvalim svima koji doprinose da se ne zaborave naša deca, da sećanje nikada ne izbledi. Da solidarnost i dobročinstvo prevladaju sve ono što je loše i da razlog da postanemo dobri ljudi činimo tako da uvek počinjemo od samog sebe. Pretačući moje emocije, tugu, u stihove želim da kažem da, ova današnja pesma koja je nedavno napisana govori upravo o nedostatku pesme, igre, ljubavi, dobroti naših anđela", rekao je Anđelko okupljenima u Malom Orašju i zatim izrecitovao pesmu.
Ubijena mladost sela kod Mladenovca
Veliki snovi i svetla budućnost. Dalibor, Milan i Kristina iz Dubone, Petar, Nemanja, Lazar, Marko, Aleksandar i Nikola iz Malog Orašja živeli su mirne živote u selima kod Mladenovca. Dok su jedni bili uzbuđeni oko završetka škole, drugi su već uveliko naporno radili.
Ovi mladi ljudi Imali su ambicije i hrabro su koračali ka ostvarenju svojih ciljeva. Želeli su mnogo, a onda im je sve to nasilno oduzeto tog 4. maja pre tri godine, kada su ubijeni u masovnoj pucnjavi kakva se u tim krajevima nikada ranije nije dogodila.
Ovo su priče o životima ubijenih u masakru u Duboni i Malom Orašju.
