Za izbegavanje detekcije koriste se tehnike ekstremno niskog letenja, često samo nekoliko metara iznad prepreka, pri velikim brzinama.
Obuka je rigorozna i traje dugo, a piloti Helikopterske jedinice MUP Srbije su jedini u zemlji potpuno specijalizovani za ove operacije i obučavaju kolege iz drugih država.
Kada padne noć, tama ispuni svaki deo prostora. Ljudski mozak i naša čula gube bitku, jer nismo evoluirali za kretanje u tri dimenzije u mraku. Ipak, za elitne pilote, mrak nije prepreka – mrak je saveznik. Koncept noćnih helikopterskih operacija doveden je do savršenstva u 160. američkom puku za specijalne vazdušne operacije, elitnim "Noćnim vrebačima" (Night Stalkers), čija je doktrina da se letelice i ljudi stope sa tamom kako bi se pojavili tamo gde ih najmanje očekuju. Tu istu doktrinu neustrašivosti, preciznosti i oslanjanja na vrhunsku tehnologiju danas primenjuju i piloti Helikopterske jedinice srpske policije.
Letenje u noćnim uslovima nemoguće je bez tehnologije koja pretvara noć u dan. Piloti koriste uređaje za noćno osmatranje (NVG), koji pojačavaju i najmanju svetlost sa neba hiljadama puta. I dok su nekada ovi ekrani svetleli zeleno, danas avijacija prelazi na najmoderniju tehnologiju takozvanog "belog fosfora". Ona pilotima pruža oštru, crno-belu sliku koja daje superioran kontrast, bolju percepciju dubine i neuporedivo manje zamara oči tokom dugih noćnih zadataka. Pored NVG-a, u mrklom mraku oslanjaju se i na termoviziju (FLIR kamere) koje detektuju isključivo toplotu. Upravo su termoviziju i specijalne "nevidljive" helikoptere Amerikanci koristili u noćnom lovu na Osamu bin Ladena. Danas, pomoću istih principa, srpska policija u potpunom mraku detektuje toplotne obrise begunaca u šumama, ili pronalazi zalutale i povređene tokom spasilačkih akcija
Da bi izbegli detekciju i zadržali element iznenađenja, primenjuje se tehnika ekstremno niskog letenja. Leti se samo nekoliko metara iznad prepreka, brzinama koje dostižu i 250 kilometara na čas. Za našu policiju, brz i nizak let znači spasavanje života. Ipak, jedna od najvećih opasnosti vreba pri samom sletanju. Snažan potisak rotora podiže oblak peska, prašine ili snega, stvarajući smrtonosni fenomen poznat kao "Brownout". U deliću sekunde, tik iznad tla, pilot postaje potpuno slep, vizuelne referentne tačke nestaju, a prostor se pretvara u kovitlac u kojem samo gvozdena disciplina drži letelicu u vazduhu
Zbog ovakvih smrtonosnih situacija, pravilo je jasno – danju se krvavo uvežbava, da bi se noću postigla efikasnost. Obuka je rigorozna, jer je ljudsko telo sklono "prostornoj dezorijentaciji". Zbog odsustva vizuelnih orijentira, unutrašnje uho šalje mozgu pogrešne signale. Pilot može imati osećaj da leti pravo, dok zapravo ponire. Da bi preživeli, moraju naučiti da pobede sopstvene reflekse i bezuslovno veruju svojim instrumentima, a upravo su piloti helikopterske jedinice MUP jedini u Srbiji koji za ovakav tip letenja imaju sve dozvole, ali i obučavaju pilote iz drugih zemalja.
