Domaća javnost je izuzetno protiv dozvole uzgajanja i prometa genetski modifikovanih proizvoda GMO, što je jedan od glavnih uslova da Srbija postane član prestižne Svetske trgovinske organizacije. Međutim, Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija kaže za "Blic" da je moguće u isto vreme pristupiti najvećoj trgovinskoj organizaciji na svetu, a ne dozvoliti promet i uzgajanje GMO.
Ljajić kaže da kratkoročno nije veliki optimista kada je u pitanju ova oblast jer, navodi, postoji ogroman pritisak i otpor javnosti prema gajenju genetski modifikovane hrane. Ipak, kaže on za “Blic”, postoji način da Srbija postigne i zabranu GMO i članstvo u STO.
Srbija još daleko od članstva
- Suština je da STO ne prihvata bilo kakve restriktivne mere za proizvode, i to ne samo kada je u pitanju GMO, već bilo šta drugo. Smeta im što postoji zabrana kao takva, - kaže Ljajić.
Kako navodi, problem može biti rešen tako što će biti izbačen sporni član zakona kojim se eksplicitno zabranjuje promet GMO proizvodima, ali da već u sledećim članovima istog zakona propišemo takve uslove koji se odnose na GMO, a koji će faktički zabraniti i uzgoj i promet ovih proizvoda.
- Mnoge zemlje su ovu oblast uredile na ovaj način, tako da mi ne bismo bili ni prvi ni jedini. Tako bismo zadovoljili i STO a, sa druge strane, imali zabranu za GMO - priča Ljajić, istakavši da zabrana uzgajanja GMO postoji i da se ona neće menjati.
Sa druge strane, članstvo u STO nije beznačajna stvar, jer se radi o najvećoj ekonomskoj organizaciji na svetu koja okuplja više od 160 zemalja. U ovom trenutku, Srbija se sa još 25 zemalja nalazi u procesu pristupanja.
- Članstvo u STO je veliko samo po sebi zbog kredibiliteta i reputacije zemlje, na šta investitori vrlo obraćaju pažnju. Za njih je onda reč o sigurnosti ulaganja i dobrom poslovnom ambijentu. U okviru STO sporovi se rešavaju mnogo brže nego kada niste članica - objašnjava on.
Kako navodi, Rusija je deset godina čekala na članstvo, i ušla je u grupu ovih zemalja pre dve godine.
Ševarlić: Zašto bismo uništavali svoje zdravlje i poljoprivredu
Sa druge strane, profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, koji čvrsto brani ideju o Srbiji bez GMO, kaže da bi svaka demokratska vlast iskoristila predstojeće izbore da organizuje, i pita građane da li su za uzgoj i promet GMO.
- U Srbiji je svaka opština i grad, njih ukupno 135, od 2013. do danas usvojila odluku da ne želi promet i uzgoj GMO - kaže on.
Na pitanje da li je zarad članstva u STO treba praviti ustupke po pitanju GMO, on kaže da nema ništa skuplje od zdravlja.
- Zašto bismo sektor poljoprivredno-prehrambene industrije vredan pet milijardi evra nekome predali i trajno uništili. Mi smo deseti u svetu po izvozu kukuruza koji nije genetski modifikovan, i drugi kada je u pitanju soja. Zašto ne bismo od toga napravili bum u ovoj oblasti - priča on.
Kako navodi, posledice uzgoja i prometa GMO mogu biti razne, a pre svega reč je o onima koje se odnose na zdravlje potrošača.
- Dozvolom da se uzgaja zagadili bismo sve useve koji nisu genetski modifikovani, a uništili bismo i privredu, jer bismo postali zavisni od genetski modifikovanog semena - ističe Ševarlić.
