Grip je trenutno dominantan respiratorni virus u Srbiji, dok je broj zaraženih korona virusom u opadanju
Pravilna dijagnoza između gripa i korone zahteva laboratorijsku analizu zbog sličnih kliničkih simptoma
Grip je ove zime u Srbiji već prešao epidemijski prag, a broj obolelih i dalje raste, potvrdio je epidemiolog dr Zoran Radovanović, objašnjavajući zašto mnogi građani imaju utisak da je ovogodišnja sezona jača nego ikad.
Kako je Zoran Radovanović na samom početku napomenuo za "Blic", iako je sezona gripa u punom jeku, vrhunac još nije dostignut.
- Krenulo je i ide strmo naviše, ali takva kriva čak malo pre nas desila se u Hrvatskoj, Sloveniji i u Crnoj Gori. Jedino što Slovenci prikazuju zajedno koronu i grip, a mi prikazujemo bolesti slične gripu - pojasnio je epidemiolog.
Jedan od razloga zbog kojih mnogi grip doživljavaju kao "jači nego ikad", navodi epidemiolog, jeste pojava mutirane varijante virusa A(H3N2), poznate kao linija "K", koja u pojedinim zemljama zapadne Evrope čini i do 50 odsto cirkulišućih sojeva.
- Taj soj neki nazivaju "super virusom", što je preterivanje. Reč je o blago izmenjeni, mutirani soj, ali takve promene mogu da utiču na slabiju kolektivnu otpornost, naročito ako vakcina nije savršeno pogođena za dominantni soj - objašnjava Radovanović.
Zbog toga epidemija može da počne ranije i da zahvati veći broj ljudi, što se ove godine i dogodilo širom severne hemisfere, pojasnio je doktor.
Brz porast "super gripa" još od avgusta
Kako su za "Batut" ranije obasnili za "Blic" brz porast "super gripa", odnosno izmenjenog tipa A(H3N2) beleži se još od avgusta ove godine u oko 30 zemalja.
- Od avgusta 2025. godine zabeležen je brz porast u oko 30 zemalja A(H3N2) virusa, iz nove podlinije J.2.4.1, takođe označene kao "K" podlinija. Odnosi se na genetski izmenjenu grupu virusa gripa A(H3N2) koja se širi globalno, ali to nije zvanično definisan "super grip", već prirodni rezultat malih genetskih promena (antigenski drift) virusa gripa za koji se očekuje da se pojavljuje tokom svake sezone, s obzirom na veliki potencijal virusa gripa za mutacije - kazali su za "Blic" u Institutu "Batut".
Grip lomi, kašalj traje po 10 dana
Epidemiolog Radovanović napominje da se grip najčešće ispoljava naglo, uz visoku telesnu temperaturu, jake bolove i izraženu iscrpljenost.
- Kada se javi pravi, klinički ispoljen grip, što se kod većine ljudi dogodi svega nekoliko puta u životu, u razmacima od 10 do 15 godina, bolest počinje iznenada. To je, slikovito rečeno, kao da vas "udari traktor", iz punog zdravlja, za sat ili dva, osoba postaje potpuno iscrpljena, sa visokom temperaturom, drhtavicom, jakim glavoboljama, bolovima u mišićima i zglobovima, uz jak kašalj ili bol u grlu. Klinička slika bude jako ozbiljna - navodi epidemiolog.
Kako je "Blic" i ranije pisao, mnogi građani prijavljivali baš ovakve simptome, a dva su se posebno izdvojila - kašalj koji može da potraje i mesec dana i temperatura koja ih lomi da ne mogu da ustanu iz kreveta po 10 dana.
"Mutant" pokosio kolektiv, samo on ostao zdrav: Jedna odluka momka spasila zaraze
Grip preuzeo primat, korona u opadanju
Prema rečima epidemiologa Radovanovića, grip je trenutno preuzeo primat, dok broj obolelih od korone već dve do tri nedelje beleži pad.
- U opticaju je više respiratornih virusa. Početkom jeseni dominiraju blaže infekcije, poput rinovirusa, parainfluence i adenovirusa, zatim se javlja respiratorni sincicijalni virus, koji može dati težu kliničku sliku, ali ga sada ima manje nego pre nekoliko nedelja. U ovom trenutku, grip je dominantan - objašnjava epidemiolog.
Kada je reč o razlikovanju gripa i korone, on ističe da bez laboratorijske dijagnostike to često nije moguće sa sigurnošću utvrditi.
- Kod korone i dalje postoje varijacije u kliničkoj slici kod nekih osoba bolest prolazi vrlo blago, dok kod drugih može biti izraženija. Razlog za to je činjenica da je većina populacije već imala kontakt sa virusom, bilo kroz vakcinaciju ili preležanu infekciju. Uz to, i sam virus je danas blaži nego što je bio. Ukoliko je klinička slika teža, korona se od gripa može okvirno razlikovati po tome što obično počinje postepenije, iako može biti praćen visokom temperaturom, izraženim umorom, kašljem, glavoboljom i bolom u grlu. Bez laboratorijske dijagnostike nije moguće sa sigurnošću razlikovati grip od korone - naglasio je doktor.
On dodaje i da gubitak čula mirisa može ukazivati na koronu, ali da se javlja kod oko 20 odsto obolelih i da nije jasan pokazatelj, jer se može javiti i kod gripa.
- Zbog toga konačnu dijagnozu može postaviti isključivo laboratorija, dok klinička slika služi samo kao orijentacija - zaključio je.
Grip u Srbiji iznad epidemijskog praga
Podsetimo, klinička aktivnost gripa u Srbiji trenutno je iznad epidemijskog praga, registruje se široka geografska raširenost dok je trend incidencije rastući, pokazao je najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
U toku 51. izveštajne nedelje, od 15. do 21. decembra laboratorijski je grip potvrđen u čak 18 okruga što je najviše do sada u jednoj sedmici.
U toku ove nedelje prijavljeni su laboratorijski slučajevi infekcije virusom gripa:
- tip AH3,
- A netipizirani,
- A(H1)pdm09,
Prošle nedelje je grip potvrđen u okruzima:
- grad Beograd,
- Braničevski,
- Južnobački,
- Južnobanatski,
- Kolubarski,
- Mačvanski,
- Moravički,
- Nišavski,
- Pomoravski,
- Podunavski,
- Raški - sa teritorije nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Novi Pazar i Zavoda za javno zdravlje Kraljevo,
- Severnobanatski,
- Severnobački,
- Srednjebanatski,
- Šumadijski,
- Sremski,
- Zlatiborski,
- Pčinjski okrug.
Za više od 50 odsto skok oboljenja koja su slična gripu
U toku prošle nedelje zabeleženo je ukupno 18.459 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je za 55,3 odsto više u odnosu na prethodnu nedelju.
Najviše ovih oboljenja je registrovano među decom do 4 godine, i uzrasta od 5 do 14 godina.
Grip hara i u Beogradu, više o tome čitajte u našem posebnom tekstu
