Anđelo Petković živi sa bakom Dragicom u Malom Krčimiru i odbija život u Parizu gde mu živi majka.
Više voli mir i prirodu sela nego užurbanost i gužvu velikog grada, smatrajući svoje selo lepšim od Pariza.
Anđelo Petković (27) iz sela Mali Krčimir živi život koji bi mnogi njegovi vršnjaci danas teško mogli i da zamisle. Iako mu majka godinama živi u Parizu, on je blještava svetla svetske metropole zamenio seoskim prostranstvom, stadom ovaca i životom sa bakom Dragicom koja ga je odgajala.
Anđelo je u prestonicu Francuske prvi put otišao kao učenik sedmog razreda, a ovaj grad je posetio ukupno četiri puta, pritom poslednji put 2016. ili 2017. godine. Taj ogroman grad na njega nije ostavio nimalo pozitivan utisak i on ni po koju cenu nije želeo tamo da ostane. Za njega je boravak u pariskom stanu bio poput zatvorske kazne, a nije uspeo da se prilagodi ni tamošnjem načinu života, ni jeziku.
"Nisam navikao ja u stan, kao u kavez, u zatvoren prostor 24 sata, pa kao u zatvor ništa drugo. Izađeš, prošetaš, ali sve je to… Nije to za mene", prepričava Anđelo svoje iskustvo iz Pariza.
Štaviše, Anđelo u šali ističe da mu u velikom gradu ni vazduh nije prijao i da je jedva čekao da se vrati kući – u selo Mali Krčimir u opštini Gadžin Han.
"Ja tamo nisam disao, da ne pokvarim pluća. Poneo sam odavde vazduh, tamo sam bio ko na respiratoru", šali se Anđelo.
"Selo moje lepše od Pariza"
Umesto svetskih čuda, Anđelovo srce u potpunosti pripada njegovom rodnom kraju podno Suve planine.
"Kad me pitaju tebe nije ponela ona pesma 'Zanela me svetla velikoga grada'. Ja kažem ne, moja je ona čuvena - selo moje lepše od Pariza!", iskren je Anđelo.
Baka Dragica mu je sve na svetu
Ovaj vredni i skromni mladić odrastao je uz svoju baku Dragicu Petković, koja je preuzela brigu o njemu kada je imao nepunih pet godina. Baka i unuk su zajedno prolazili kroz sve životne nedaće, delili muku i veselje, i izgradili odnos pun ljubavi i poštovanja. Baka Dragica sa ponosom ističe da nikada nije imala problema sa unukom, da se jako lepo slažu, te da je on njena najveća dika i ponos.
"On je jedinstven, gde god da krenem svi mi pričaju reči hvale. Nigde me nije sramota da krenem. Svi mi kažu, bako svaka ti čast kako si očuvala i vaspitala unuka", priča baka Dragica.
Radni dan počinje u 4 ujutru, a težak rad je njegova "besplatna teretana"
Anđelov svakodnevni radni dan počinje pre svitanja i traje do kasno u noć. Zaposlen je u lokalnom Domu zdravlja gde mu nijedan posao ne pada teško – radi sve što zatreba, od vožnje, do popravki i čišćenja, a kolektiv ga izuzetno ceni. Ipak, njegov dan počinje već u četiri ujutru, kada odlazi da nahrani i pomuze životinje, a obaveze oko imanja nastavljaju se i po povratku sa posla, uvek istim tempom sve do deset uveče. Iako ga svakog dana čeka teška poljoprivreda, vožnja traktora starog preko četiri decenije, seča drva i rad u plasteniku, on odbija da miruje.
"Još nije bilo nikada da sedim džabe. Kaže, bolje džabe da se radi nego džabe da se sedi... To je za mene laganica, umesto teretane. Pa ovo je zdrava teretana! Dole plaćaju da se nabilduju, ovde imaš besplatno", objašnjava Anđelo sa širokim osmehom dok sekirom cepa drva.
"Za mene je ovde centar sveta"
Mladić trenutno brine o 22 ovce, kozama, svinjama i oko 80 kokošaka. Iako danas mnogi stočari jure papire zbog novca, on ne dobija državne subvencije jer odbija da "umatiči" svoje stado. Anđelo ostaje veran tradicionalnim, starim i autohtonim planinskim sortama, kao što je suvoplaninska ovca, odbijajući da pravi kompromise.
Njemu računica nije na prvom mestu, već isključivo - ljubav prema životinjama. Toliko im je posvećen da svaku ovcu i svako jagnje prepoznaje napamet po ponašanju i karakteru.
"Nema pare koje može to da plate i da kupe. To je više zadovoljstvo i hobi nego računica i novac, i čuvam što ih volim... Za mene ovde je centar sveta. Ništa mi drugo ne znači nigde", iskren je Anđelo.
Čeka "onu pravu", a baka se ne meša
Kada razmišlja o svojoj budućnosti, Anđelova najveća želja je da pronađe srodnu dušu, osnuje svoju porodicu i oženi se. Ipak, ovaj zreli mladić je vrlo svestan da su devojke koje bi prihvatile ovakav način života na selu danas retkost, jer, kako kaže, većina radije bira da uživa i izlazi, a ne da radi.
Dok ne nađe osobu koja mu je karakterno slična, Anđelo nastavlja da unapređuje svoje imanje. Njegova baka mu po tom pitanju ne stvara nikakav pritisak i potpuno je neutralna, prepuštajući mu da sam donese tu važnu životnu odluku.
