Prof. dr Aleksandra Trninić Pjević upozorila je na sve veći uticaj medicine na reprodukciju i naglašava rastući problem neplodnosti među savremenim parovima.
Projekcije upozoravaju da bi do 2100. svako dete moglo biti začeto uz medicinsku pomoć, što drastično menja tradicionalnu sliku ljudske reprodukcije.
Gostujući u emisiji “Žena za sva vremena” na televiziji K1, prof. dr Aleksandra Trninić Pjević, ginekolog-akušer, iznela je alarmantne podatke o sve većem uticaju medicine na proces reprodukcije i razlozima zbog kojih je prirodno začeće postalo ozbiljan izazov za savremene parove. Doktorka je istakla da moderni trendovi jasno pokazuju kako je vantelesna oplodnja postala ključna za ostvarivanje roditeljstva, s obzirom na to da statistike ukazuju na drastičan porast neplodnosti. Dok je ranije problem pogađao svakog osmog, danas se svaki peti par suočava sa poteškoćama pri začeću, što VTO postavlja kao "novo normalno" rešenje u savremenom društvu.
Kao jedan od ključnih medicinskih faktora, doktorka navodi drastičan i progresivan pad broja spermatozoida, koji se u poslednjih 40 godina prepolovio, uz podatak da se polovina tog pada dogodila u poslednjoj deceniji. Pored bioloških parametara, na ovakvu statistiku značajno utiču i društvene promene. Težnja ka konformizmu, finansijskoj nezavisnosti i profesionalnom ostvarenju često stavljaju majčinstvo u drugi plan, nerijetko do kasnih tridesetih godina, kada biološki kapaciteti počinju naglo da opadaju.
Prof. dr Trninić Pjević upozorava da je biološki sat neumoljiv, jer sa godinama drastično opada broj zdravih jajnih ćelija. Primera radi, žena u četrdesetim godinama može imati tek jedan ciklus godišnje sa zdravom jajnom ćelijom, dok je do tog perioda već izgubila 90% svog reproduktivnog potencijala. Dodatne prepreke čine nagomilani toksini iz okruženja, kao i prateći zdravstveni problemi poput mioma, endometrioze, gojaznosti i insulinske rezistencije, koji se kumulativno javljaju sa odlaganjem trudnoće.
Poseban fokus stavljen je i na promenu životnog stila koja direktno utiče na libido. Doktorka ukazuje na paradoksalnu situaciju u kojoj parovi traže medicinsku pomoć za dobijanje drugog deteta, a da pritom gotovo uopšte nemaju seksualne odnose, što je direktna posledica savremenog tempa života. Ovakvi trendovi u reproduktivnoj biologiji sugerišu da će u bliskoj budućnosti prirodno začeće postati retkost.
Projekcije za budućnost su prilično neizvesne; procenjuje se da će do 2040. godine nivo spermatozoida kod većine muškaraca biti u granicama koje zahtevaju medicinsku asistenciju. Ukoliko se ovakav trend nastavi, doktorka predviđa da bi do 2100. godine svako dete moglo biti začeto uz makar minimalnu pomoć medicine, čime se u potpunosti menja slika ljudske reprodukcije kakvu poznajemo.
