Vodenica u Lasovu kod Zaječara ponovo je počela sa radom nakon deset godina tišine.
Danas je to jedina aktivna vodenica u okolini, simbol očuvanja seoskog života i povezanosti s prirodom.
Posle deset godina tišine, vodenica u Lasovu kod Zaječara ponovo radi. Oživljena je sada jedina aktivna vodenica u selima podno Tupižnice, a sa njom i deo tradicije istočne Srbije koji je gotovo nestao.
Vodenica u Lasovu počela je sa radom dvadesetih godina prošlog veka i dugo je bila važno mesto okupljanja meštana. Znanje i posao prenosili su se generacijama, dok su kukuruz i pšenicu ovde mleli stanovnici okolnih sela.
Unuk obnovio rad vodenice pa dospela i na Google mape
Rad je prekinut pre deset godina, kada se prvobitni vlasnik deda Dosa razboleo a pre nekoliko godina, njegov unuk Ivica Marjanović je odlučio da obnovi rad vodenice i vrati joj nekadašnji značaj.
- Pradeda je prvo održavao, pa onda deda. Deda je imao i položen ispit za mlevenje, vodio je i knjige, radio je danju i noću, mleo je pšenicu za brašno, za hleb, mleo je kukuruz za ishranu stoke. Ljudi je bilo, dolazili su ljudi iz Lasova, Lenovca, Bačevicu - priseća se Ivica.
Skrivena duboko u šumi i ataru sela Lasovo, deda Dosinu vodenicu pokreće voda Lasovačke reke. Iako je udaljena od glavnih puteva, danas je lako pronaći, jer je obeležena i na Google mapama.
"Obnova vodenice mnogo više od porodičnog posla"
Za Ivicu Marjanovića obnova vodenice znači mnogo više od porodičnog posla. Kaže da mu je ideja bila da trud i rad predaka ne padnu u zaborav i dodaje da je naišao na veliku podršku meštana.
- Žao mi je da propada vodenica, tu su dosta oni uložili truda. Sve je to ručno rađeno, probili su jarugu kroz stene. Išli su kod ljudi da rade, jare, oni su bili i zidari, da zajme ljudi za posao. Možda se desi da nema električne energije, pa ćemo imati spas za mlevenje, za stoku - dodao je Ivica.
Prema popisu iz 1867. godine, u Srbiji je bilo 7.125 vodenica, a u istočnoj Srbiji bio je najveći broj potočara. Deda Dosina vodenica danas je jedina aktivna vodenica u podtupižničkim selima i simbol da se život na selu i povezanost sa prirodom mogu sačuvati i obnoviti.
(Blic/RTS)
