Srbija je trenutno postala pravo raskršće migrantskih puteva - nevladina organizacija beleži da je ove godine ušlo više od 70.000 ljudi, što sa Bliskog i Srednjeg istoka, sada su se njima pridružili i oni iz Afrike, a uz to raste i mreža krijumčara.
U zemlje Evropske unije ove godine pristigao je znatno veći broj izbeglica, uz izbegle iz Ukrajine stigli su i pristižu ljudi iz Iraka, Avganistana, Sirije, Indije, Burundija i Tunisa, odakle je najviše migranata koji su podneli zahtev za azil u EU.
Ekonomski migranti
Nadležni u Austriji su izjavili da je u pitanju "mešovita migracija", odnosno da su mnogi krenuli u potrazi za boljim životom, jer je u Evropi velika potražnja za radnom snagom, a da ne bi bili deportovani podnose zahteve za azil. Strani mediji prenose da je primetno povećanje izbeglih uticalo na popunjenost smeštajnih kapaciteta u EU, ali i na ulicama srpskih gradova je očigledno da je sve više ljudi na putu za boljim životim.
Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji broj je udvostručen u odnosu na isti period prošle godine. Radoš Đurović, izvršni direktor Centra, kaže da je od početka godine do septembra u Srbiju je ušlo više od 70.000 migranata.
Ruta preko Turske
- Mnogo ih dolazi u odnosu na prošlu godinu i ulaze iz pravca Turske, migrantskom rutom, a najviše, više od 40 odsto je iz Avganistana, preko 20 odsto iz Sirije, ali ima ih i iz drugih zemalja srednjeg i bliskog istoka, i čak iz Afrike. Migracija je intenzivirana jer uz pomoć krijumčarskih mreža lakše dolaze do nas, a povećan je i broja zahteva za azil u EU. Veće brojke nisu bile od 2016. godine - kaže Radoš Đurović za „Blic“.
Ističe da ti ljudi nisu kriminalci, već beže iz zemalja koje su razorene ratom ili im je tamo život potpuno onemogućen, ali naše građane, pogotovo u pograničnim mestima, u Subotici, Somboru, Kanjiži i drugim, zbunjuje situacija „pušbekova“, odnosno guranje migranata nazad u Srbiju iz pravca Mađarske, preko ograde.
Đurović kaže da najviše migranata nastavlja put dalje, idu prema Bosni i prema Mađarskoj, koja je deo Šengen zone, znači da posle nje nema više granica u EU, za razliku od Hrvatske i Rumunije. Istovremeno jača i krijumčarenje koje nosi ogromnu novčanu korist i mnogi su regrutovani u te mreže uz lokalne građane.
Na meti krijumčara
- To je jako velika zarada i zato, uz razlog da posle Mađarske nema granica, usmerava ove ljude na granicu Srbija - Mađarska. Zbog toga ih najviše viđamo, ne samo u Subotici, već duž celog pograničnog pojasa, i u Kanjiži i Horgošu, ali i Somboru i oko tog grada. Na stotine je pokušaja prelazaka granice dnevno, preko ograde, ispod ograde, seku je, idu na prelaze, preplivavaju reke, ali ih Mađari vraćaju u ogromnom broju nazad, a o tome ne obaveštavaju naše vlasti, ne poštuju protokol o readmisiji. Zato vidimo veliki broj ljudi na otvorenom, srećemo ih na ulicama, a naši kapaciteti u tom području su jako mali - kaže Đurović i dodaje da samo oko 200 ljudi može da stane u Prihvatni centar u Subotici, u Somboru 400-500, ali i to je upitno.
Kada su na otvorenom i nemaju podršku laka su meta krijumčara koji im nude svoje usluge, nude ima smšetaj, hranu i novi pokušaj da pređu granicu, a onda krijumčarenje jača.
Radoš Đurović kaže da u Srbiju dolaze i ljudi koji koriste liberalni vizni režim koje njihove zemlje imaju sa nama. Zato ima dosta ljudi iz Indije i Burundija, gde je vizni režim olakšan, međutim njihov broj nije velik u odnosu na glavnu migraciju iz pravca Turske, rutom koja se nije menjala još od 2015. godine, ali i ranije.
Samo 18 Rusa tražilo azil: Ne može preko izbegavanja vojne obaveze
Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas za "Tanjug" da je od početka godine do septembra samo 18 ljudi iz Rusije zatražilo azil u Srbiji i objasnio da azil ne može da se dobije zbog izbegavanja vojne obaveze, već zbog drugih razloga.
- Ako bi ljudi dolazili ovde i tražili azil zbog izbegavanja vojne obaveze, ne bi mogli da ga dobiju, jer je vojna obaveza utvrđena zakonom i to je obaveza svakog građanina. Izuzetno u situacijama kada bi ruski građani tvrdili da beže od političkog režima ili da ne žele da koriste oružje, jer je to protivno njihovim ubeđenjuima, u tim situacijama bi imali pravo da pristupe azilu i da ga i dobiju - objasnio je Đurović u izjavi Tanjugu.
On je dodao da će se tek videti da li će ruski građani pokušavati da traže azil ili će pokušavati da osnuju firme i tako ostanu u Srbiji i drugim zemljama dok traje rat.
- Međutim, svedoci smo toga da u velikom broju građani Rusije dolaze ovde i ostaju očigledno po nekom drugom osnovu. Podsetiću da ruski građani mogu da ostanu kod nas do tri meseca bez vize i verovatno ljudi u tom periodu pokušavaju da pronađu način kako da ostanu u Srbiji, a da zaobiđu azilnu proceduru - objasnio je on.
Nedostaje smeštaj
Naš sagovornik dodaje i da očekuju probleme na granici sa Mađarskom, i probleme koji su posledica tereta koji nose lokalne samouprave. Već godinama lokalne zajednice prati teška situacija zbog toga, ali, sada dolazi i do nasilja jer se krijumčarske grupe među sobom sukobljavaju za teritoriju, te smo bili svedoci sukoba u Subotici letos, kada je migrant i ubijen, a više ih je ranjeno.
Rešenje vidi u povećanju kapaciteta, ali u značajnom broju, u zimskom periodu pre svega u oblasti duž granice sa Mađarskom. Da to budu kapaciteti sa više hiljada mesta, a ne kao sada uz samo letnje uslove za par stotina.
- Rešenje bi bio i razgovor sa mađarskim vlastima, da ispoštuju sporazumi, da se ljudi ne guraju na ovaj način nazad u Srbiju. Treće rešenje je da se građani informišu o svemu na objektivan način, a ne da ih informišu ekstremne grupe. Treba povećati prisustvo policije i da se reši status tih ljudi dok su kod nas - zaključuje Đurović.
Azil tražilo više od 3.000 ljudi
- Jako malo ih ostaje kod nas. Jednostavno, procedura nije funkcionalna. Od tih preko više od 70.000 ljudi koji su ušli u Srbiju ove godine, nešto više od 3.000 je uspelo da izrazi nameru za azil, a azil je dobilo svega 17 ljudi. To pokazuje da sistem ne funkcioniše, procedura je spora i neefikasna. Najveći problem su informacije koje nisu dostupne u kampovima, jer to su više prihvatni kampovi za kratko zadržavanje i nadležni izgleda ne smatraju da je bitno informisati ljude o proceduri, nego tolerišu njihov boravak tamo - kaže Radoš Đurović.
