Istraživanja sugerišu da je idealno organizovati do sedam putovanja godišnje radi opuštanja
Čak i jedno dodatno putovanje u odnosu na prethodnu godinu može doprineti boljem psihološkom stanju
Ako vam se čini da je stres postao stalni član domaćinstva, verovatno niste jedini. Nauka poručuje - za to, ipak postoji rešenje. Dugoročne studije kažu da čak sedam putovanja godišnje može da deluje kao lek protiv hroničnog stresa ili bar da ga ozbiljno smanji. A u slučaju da se vaš kućni budžet tim ne može složiti da je sedam putovanja godišnje realno, psiholozi poručuju, i jedno više nego prošle godine već je početak terapije, jer svaki odlazak dalje od svakodnevice računa se kao doza zdravlja.
Stres je postao svakodnevni saputnik modernog čoveka, od koga se mnogi teško oslobađaju. Posao, gužve, telefoni koji ne prestaju da zvone i stalna dostupnost čine da pritisak traje bez pauze. Dugoročna internacionalna studija o zdravlju sada ukazuje da, ako želimo da se zaista opustimo i sačuvamo psihičko i fizičko zdravlje, na odmor bi trebalo da odlazimo sedam puta godišnje.
Kako se rešiti stresa ukoliko češća putovanja nisu mogućnost
Beograđani kažu da se slažu sa ovom teorijom, ali da nekada čovek jednostavno nema vremena da toliko putuje, čak i kada mu finansije to dozvoljavaju.
- Dovoljno je sedam.
- Ja se slažem s tim, iskreno.
- Dosta je i dva, tri puta.
- Pa ne radi se o sredstvima, radi se više o slobodnom vremenu.
- Ne treba imati stresa ovako generalno - neki su od odgovora Beograđana.
Šta kažu stručnjaci
Iako istraživanja tvrde da sedam putovanja godišnje može značajno da smanji stres, stručnjaci upozoravaju da samo fizičko izmeštanje iz svakodnevice nije uvek dovoljno. Stres se taloži, a često nam treba nekoliko dana odmora samo da shvatimo da smo na odmoru, dok nas po povratku sačeka još veći pritisak. Zato je, uz putovanja, jednako važno da svakog dana izdvojimo vreme za sebe.
- Za te ljude koji mogu sedam puta da odu na neki ozbiljni odmor, oni verovatno malo manje imaju i stresa i srećniji su. Veći je problem što nama izmeštanje, recimo konkretno endemski vezano za naš narod je da mi ne volimo baš mnogo ni da se selimo, ni da se premeštamo i tako i nama je maltene svaki odlazak na put ko selidba, zavisi s kim putuješ i tako dalje, ako moraš da se pakuješ, pa još neku ženu, pa još neko dete, kao bih rekao, prođe te volja uglavnom na tim putima. Stres prestaje tako što ti uzimaš odmor u toku dana onda kad ti treba, to je poenta cele priče. Ti kada odeš na odmor, tebi treba dva, tri dana od prilike da skapiraš da si na odmoru. I jednako toliko ti treba da se vratiš u posao, a gle čuda, čim dođeš na posao, ono sve je trebalo da se završi za juče - kaže Željko Mašović.
I dok nauka predlaže sedam odmora godišnje, realnost uglavnom dozvoljava mnogo manje od tog broja, nekima samo i jedan – i to ako se sve poklopi. Putovanja se zato sve češće vide kao lek protiv hroničnog umora i sagorevanja. Turističke agencije primećuju da se navike menjaju – više se ne putuje samo leti, niti samo na more. Zimski meseci sve češće postaju rezervisani za tople destinacije, kao mali beg od svakodnevice i sivila.
- To mnogo zavisi od finansijskog stanja. Svi volimo da putujemo, naravno ja verujem da bi velika većina ljudi ne sedam, nego deset puta godišnje minimum putovalo. Putovanjem podrazumevamo i neke vikend odmore, produžene vikende, putovanje za praznik. Dakle, bilo kako izmeštanje iz mesta boravka u drugu sredinu u suštini jeste upravo putovanje, odnosno promena sredine je dovoljna da se bolje osećamo. Bez obzira da li smo otišli 50 kilometara od mesta u kome živimo, opet je drugačije i sve to možemo da nazovemo nekim putovanjem - kaže Aleksandar Seničić, direktor YUTA.
- Veliki broj ljudi putuje na neke toplije destinacije, što nije tako. Daleko veći broj ljudi se ipak odlučuje za planine u ovo doba godine, za skijanje, za generalno provod na tim destinacijama koje nude ili porodični odmor kao što su naše planine, konkretno sve u Srbiji pa i u okruženju, ili baš za skijaške centre kako u Srbiji tako i u Evropi koji omogućavaju da se skijamo - dodao je Seničić.
I dok neko skuplja pečate u pasošu, većina građana i dalje skuplja dane godišnjeg odmora. Ipak, stručnjaci zaključuju da možda sedam puta godišnje nije realno, ali jedno više nego prošle godine – može da bude. Na kraju, pitanje nije da li možemo da putujemo nekoliko puta godišnje, već koliko dugo možemo bez pauze. Jer stres za razliku od kofera ne može lako da se "raspakuje".
