Advokat ističe da je važno obratiti pažnju na neplaćene kazne kako bi se izbegle neprijatnosti na granici
Mnogi su zbunjeni oko početka zabrane upravljanja vozilom, što dovodi do nenamernog kršenja zakona
Da li vam se nekad desilo da ste zaustavljeni u saobraćaju zbog nekog prekršaja i saznate da imate zabranu upravljanja vozilom? Ili ste u nedoumici kad počinje zabrana pa ne vozite, a onda saznate da ona stupa na snagu, na primer, sedam meseci kasnije. Kad dolazi do zastarelosti prekršaja, šta građane najviše zbunjuje u vezi sa tim i da li Srbi biraju pre zatvor nego da plate saobraćajnu kaznu, pričali smo sa advokatom za saobraćaj Vladimirom Miljevićem.
Na pitanje kako neko može da zna da je njegov prekršaj zastareo i po kojoj osnovi, advokat Miljević za "Blic“ kaže da "može da zna na više načina“.
"Ako zna kada je datum učinjenog prekršaja i ako je od tog datuma proteklo više od dve godine može računati da je nastupila zastarelost vođenja prekršajnog postupka. Takođe, o tome se naši građani redovno obaveštavaju donošenjem odgovarajućeg rešenja o obustavi postupka, a u krajnjem slučaju pred onim sudom koji vodi postupak, na šalteru se može saznati status predmeta“, kaže na početku razgovora Miljević.
Napominje da postoje dve vrste zastarevanja - relativna i apsolutna zastarelost.
"Relativna je za saobraćajne prekršaje, prema Zakonu o prekršajima, propisana na godinu dana, a apsolutnu na dve godine. Relativna podrazumeva da se postupak ne može pokrenuti ako u roku od godinu dana od dana izvršenja prekršaja nije preduzeta nijedna radnja i taj rok je prilično redak u našoj praksi. Uglavnom govorimo o rokovima apsolutne zastarelosti koji su propisani na dve godine i to je ono što naše građane najviše interesuje.“
"Misle postupak zastareo, i tu nastaje problem"
Ali ističe da to u praksi malo drukčije funkcioniše.
"Građani često mogu doći u situaciju da misle da je postupak zastareo, a da zapravo nije. Na primer, postupak je vođen, građani su ignorisali pozive suda ili nisu obavešteni zbog propusta dostavljača. I ovo ne govorim samo teoretski, već se i praktično dešava situacija da je bez njihovog znanja doneta presuda, da nisu učestvovali u postupku, što je inače njihovo zakonsko pravo, i da je ta presuda čak i pravosnažna. U praksi se ovo dešava, ne svaki dan, ali dešava se. I to je veoma problematično, naročito kod onih prekršaja gde je sud faktički bez znanja okrivljenog doneo, recimo, i meru zabrane upravljanja motornim vozilom“, objašnjava Miljević.
Ovo je spisak svih novih iznosa kazni za saobraćajne prekršaje.
Kaže da nakon toga i policija dostavi saopštenje o trajanju zaštitne mere, a da građani to ne znaju i da voze pod zabranom.
"Znam da će biti onih koji će reći - ma nema šanse, tvrdim da apsolutno ima šanse i da se dešava jer mi imamo ozbiljne probleme sa dostavom. Nešto se poboljšalo novim načinom dostavljanja preko e-Uprave u pogledu pozivanja građana, ali to je način pozivanja koji bi trebalo implementirati i u druge vrste postupaka, a on još nije zaživeo u prekršajnom postupku“, napominje advokat.
"Mnogo je prekršaja vožnje pod zabranom"
Naš sagovornik kaže da nema precizan podatak, ali da se dosta prekršaja u našoj zemlji ne sankcioniše zbog zastare, da je najčešći saobraćajni prekršaj prekoračenje brzine, ali da nema podatak koji najviše podleže zastari.
"Ne može se izdvojiti prekršaj koji dominira podleganju zastari, to ulazi u opštu statistiku, ali najčešći prekršaji su prekoračenje brzine više od 30 km na sat u naselju, zatim vožnja u alkoholisanom stanju i u poslednje vreme mnogo je prekršaja upravljanja pod zabranom gde građani tvrde da im nije uručeno saopštenje o trajanju zaštitne mere. To su izuzetno teški prekršaji“, objašnjava Miljević.
"Ne, zabrana ne teče od donošenja presude"
Još jedna stvar koja je česta zabluda kod građana je da misle da zabrana teče od dana pravosnažnosti presude, ali nije tako.
"Zabrana teče kada nakon pravosnažnosti presude ta presuda ode u MUP i onda MUP po teritorijalnoj nadležnosti izvršava tu sankciju tako što vozaču upućuje na adresu obaveštenje o trajanju zaštitne mere. Često ljudi ne voze misleći da im teče zabrana od dana pravosnažnosti presude, a zapravo zabrana će doći tek kasnije. Problem je i što nemamo uobičajenu praksu koliko je tačno dana od pravosnažnosti do započinjanja zabrane. Na primer, građanin je osuđen na novčanu kaznu od 10.000 dinara, 4 kaznena poena i 30 dana zabrane. Tu zabranu izvršava MUP. On će je nekad izvršiti za mesec, dva, sedam meseci, a nekada će je izvršiti istekom roka od godinu dana kada je nastupila relativna zastarelost. I dok građanin dokaže da je to zastarelo i MUP, recimo, uvaži sve, rok od 30 dana u kojem on nije smeo da upravlja vozilom je već istekao.“
"Pre ću u zatvor nego da platim kaznu"
Na pitanje da li se dešava da prekršioci biraju zatvor a ne da plate kaznu, Miljević objašnjava da "mnogi dođu i kažu - pre ću u zatvor nego da platim kaznu, ali da svi oni na kraju tu kaznu plate“.
"Kad mi neko dođe i kaže da ne želi da plati kaznu i da će pre ići u zatvor, govori mi da je on duboko uveren da nije učinio prekršaj. Ali većina ljudi plati. Problem zapravo nastaje u slučajevima kad ljudi ne znaju ili su zanemarili neplaćenu sankciju koja je prešla u kaznu zatvora, gde je već doneta naredba za sprovođenje u zatvor. Dodatno otežava sve ako to bude petkom, a sud ne može do ponedeljka da donese rešenje i stavi van snage, jer svaka zamenjena novčana kazna u kaznu zatvora može da se vrati ponovo na novčanu i da se kazna izvršenja zatvorske kazne obustavi, ali za to je potrebno da se uplati novčani iznos i da sud to rešenje stavi van snage, što je često nemoguće učiniti tokom vikenda“, kaže advokat.
Za kraj razgovora napominje da se mora voditi računa da li postoji neka neplaćena kazna, jer kada krenu na putovanje, mnogi se neprijatno iznenade na granici da imaju neplaćenu kaznu i "ne samo da budu vraćeni, već se sprovode u zatvor na izdržavanje kazne od jednog dana ili više nedelja“.
