Nova studija ukazuje na to da šume nisu oslobođene zagađenja mikroplastikom, već čak i pate od intenzivnije depozicije u odnosu na gradska područja
Drveće u šumama hvata mikroplastične čestice iz vazduha, što doprinosi njihovom nakupljanju u prirodnim sredinama
Nova studija britanskih naučnika ruši uvreženo mišljenje da je mikroplastika pre svega gradski problem: merenja pokazala su da se u šumovitim, ruralnim područjima taloži čak i više sitnih plastičnih čestica nego u urbanom jezgru, jer drveće "hvata" mikroplastiku iz vazduha koju donosi vetar i zadržava je u šumama koje smo do sada smatrali utočištem od zagađenja.
Iako šume predstavljaju naše utočište od zagađenja, vrelih leta i gradske vreve, ako želite da pobegnete od mikroplastike, one po svemu sudeći nisu najbolji izbor.
"Šume nisu zaštićene"
To pokazuje nova studija sa Univerziteta u Lidsu i Oksforda: britanski naučnici pronašli su veće količine sitne plastike u ruralnim, šumovitim okruženjima nasuprot urbanizovanim lokacijama. Ovi neočekivani, kontraintuitivni rezultati dovode u pitanje pretpostavku da je zagađenje mikroplastikom većinski problem urbanih sredina.
Autori su ponudili i objašnjenje: drveće i ostala vegetacija hvataju čestice plastike iz atmosfere, doprinoseći njihovom nagomilavanju u šumovitim predelima.
- Naše istraživanje otkriva da ruralna područja nisu nužno zaštićena od mikroplastike u vazduhu i ističe kako prirodni elementi, poput drveća, oblikuju obrasce zagađenja. Ovo pokazuje da taloženje mikroplastike ne zavisi samo od ljudskih aktivnosti, već i od faktora životne sredine, što je ključno za nadzor, kontrolu i suzbijanje ovog vida zagađenja - objasnio je naučnik Gbotemi Adediran.
Tokom tri meseca istraživanja, naučnici su merili dnevno taloženje mikroplastike i u šumovitim predelima detektovali čak 500 mikroskopskih čestica po kvadratnom metru. Ova stopa tzv. atmosferske depozicije skoro je duplo veća od one zabeležene u samom gradskom jezgru.
Gde ima najviše mikroplastike
Nauci je još od ranije poznato da mikroplastika može da lebdi u vazduhu nedeljama. Njeno "prevozno sredstvo" su vrtložne vazdušne struje koje najmanje čestice zagađenja nose i hiljadama kilometara pre nego što završe na zemlji.
U želji da ispitaju kako vremenski uslovi utiču na taloženje, tim naučnika je, u periodu od maja do jula 2023. godine na svakih dva-tri dana, uzorkovao i merio koncentracije sitne plastike. Za svoj eksperiment, izabrali su tri različite lokacije: centar Oksforda, predgrađe i Vajtam Vuds, drevnu park-šumu na severozapadu grada koja je u naučnim krugovima poznata kao "laboratorija na otvorenom" zbog decenija ekoloških istraživanja koja se tamo sprovode.
Suprotno očekivanjima, najveće ukupne količine mikroplastike izmerene su u šumi. Ovo ukazuje na to da lokalni meteorološki faktori, posebno brzina i pravac vetra, zajedno sa karakteristikama terena poput šumskog pokrivača, igraju ključnu ulogu u nakupljanju mikroplastike, piše u studiji.
Odakle dolazi zagađenje
Pomoću posebnog instrumenta visoke rezolucije, spektroskopa, autori istraživanja precizno su utvrdili i tip materijala. Dok je u park-šumi većina pronađenih čestica bila polietilen-tereftalat (PET), koji se koristi u odeći i posudama za hranu, u predgrađu je dominirao polietilen (PE) od kojeg se proizvode plastične kese.
Mikroplastično zagađenje u samom Oksfordu bilo je najraznovrsnije, odnosno bilo je zabeleženo najviše različitih tipova materijala. Ipak, posebno su se izdvojile čestice etilen-vinil-alkohola (EVOH), polimera koji se koristi u višeslojnim ambalažama za hranu, komponentama automobilskih sistema za gorivo i plastičnim folijama.
Naučnici su na ove tri lokacije pronašli 21 vrstu plastike što rasvetljava koliko je poreklo mikroplastičnog zagađenja kompleksno i raznovrsno. Iako je veličina mikroplastike varirala, i do 99% pronađenih čestica bilo je najmanjih dimenzija, nevidljivih ljudskom oku.
Varirala je i količina mikroplastike izmerene tokom jednog dana, od 12 do 500 čestica po kvadratnom metru. A ulogu u tome odigrali su i vremenski uslovi.
Zagađenje je stizalo u velikim količinama
Kako su naveli sa Univerziteta u Lidsu, tokom mirnih i sunčanih dana, kada je atmosferski pritisak visok, taloženje čestica bilo je manje. Nasuprot tome, u vetrovitim danima, naročito kada vetar duva sa severoistoka, čestice su padale u većim količinama. Kiša je smanjivala broj čestica koje su stizale do tla, ali one koje bi se taložile tada su bile veće.
I ovo istraživanje potvrđuje što i mnoga pre: u dobu koje neki eksperti nazivaju "plastičnim", mikroplastika je svuda oko nas, pa i u nama.
- Široko prisustvo sitnih čestica izaziva zabrinutost zbog mogućih zdravstvenih rizika pri udisanju, bilo da ljudi žive u gradu ili na selu - upozorio je Gbotemi Adediran.
Od zagađenja mikroplastikom ne možemo se sakriti ni u prirodi: ono je prodrlo i do najviših planinskih vrhova i najskrivenijih delova okeana, zavladalo vazduhom i oblacima, potencijalno narušavajući zdravlje naših respiratornih organa.
Ali rešenje problema zapravo nije u begu, već u smanjenju globalne proizvodnje plastike koja je, kako se čini, postala neodvojivi deo vazduha koji dišemo.
(Klima101)
