Loši klimatski uslovi dodatno pogoršavaju koncentracije zagađenja tokom sezonskog grejanja
Postoji hitna potreba za smanjenjem broja lokalnih ložišta, saobraćaja i industrijskih emisija
Agencija za zaštitu životne sredine Srbije uvela je evropski indeks kvaliteta vazduha čime su, kako je saopšteno, stvoreni tehnički preduslovi da i Srbija, kao i zemlje EU, koristi jedinstveni evropski indeks kvaliteta vazduha, stroži od dosadašnjeg i uporediv sa podacima zemalja Evropske unije.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije izjavio je za RTS da su najveći izvor zagađenja u Srbiji lokalna ložišta.
Godišnji izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha pokazuju da je vazduh veoma zagađen u svim velikim gradovima u Srbiji, mada zasad na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine nije objavljen izveštaj za prošlu godinu.
"Izveštaji će biti rigorozniji"
Milenko Jovanović, član tima koji je postavio veliki broj mernih stanica za monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji, izjavio je za RTS da će uvođenjem evropskog indeksa, izveštaji biti rigorozniji kada je u pitanju informisanje građana.
"Predstavnici Vlade i države već znaju kakav je kvalitet vazduha, a zakasnelo objavljivanje izveštaja nije dobra poruka građanima. Nove kategorije kvaliteta vazduha – sada ih je šest umesto pet – vrlo su stroge, prema evropskim standardima, a sve po preporukama SZO. Imaćemo isti loš kvalitet vazduha, negativan uticaj na zdravlje, više kategorija u koje te koncentracije spadaju, kao i crnju sliku u prikazu, ne u objektivnim koncentracijama, nego u vizuelnom prikazu. To će možda nekoga opametiti da ozbiljnije radi taj deo posla", kaže Jovanović .
Na pitanje šta su najveći izvori zagađenja vazduha u Srbiji, rekao je:
"Poznato je više od decenije da su to lokalna ložišta, manje energane, saobraćaj i industrija. Nije svuda doprinos isti, ali generalno lokalna ložišta su najveći izvor. Manje-više su popisana, njihov broj se zna. Bez njihovog smanjenja nema otklanjanja uzroka. Lečenje posledica je jedno, a imamo uzrok zagađenja – emisije na izvoru. To je prvi princip ekologije. To se, za sada, nije rešavalo ni približno potrebnim tempom."
"Imamo smrtnost veću više od pet puta nego u Nemačkoj"
Zašto je naš region među najzagađenijima i šta su uradile zemlje EU što možemo da i mi primenimo, rekao je da je "evropski indeks samo prikaz, a suština je u onome što najviše ugrožava zdravlje građana".
"Evropske zemlje su dale prioritet smanjenju izvora zagađenja. To nije prikaz, nego konkretno smanjenje emisija. Imamo smrtnost veću više od pet puta nego u Nemačkoj, to su problemi. Moraju se doneti mere", istakao je Jovanović.
A te mere su smanjenje izvora.
"Moramo lokalna ložišta, kojih ima oko milion u Srbiji, smanjiti najmanje za 500.000. Moramo ložišta u Beogradu, kojih ima oko 300.000, smanjiti na polovinu da bi se videlo poboljšanje kvaliteta vazduha. Bez toga nema rešenja: nikakvi filteri ne mogu poboljšati kvalitet vazduha. Ne postoji politička volja, ni uložen novac, ni dovoljno stručnjaka da to reše.
Saobraćaj i industrija moraju biti kontrolisani i smanjeni. To se govori više od decenije, ali pomaka nema jer bi monitoring pokazao da li ima poboljšanja. Adekvatne mere će doneti bolji monitoring i bolji kvalitet vazduha. To trenutno nemamo."
Kvalitet vazduha kontroliše oko 90 državnih mernih stanica
Na pitanje kako vremenske prilike utiču na zagađenje, rekao je da je "očigledno da postoji korelacija između sezone loženja – od 15. oktobra do kraja aprila – i meteoroloških parametara: drugačije termičko stanje atmosfere, duža noć, kraći dan, manje vetra".
"Zbog toga se zemlja hladi, često dolazi do temperaturnih inverzija – nema vetra i sve što je emitovano nagomilava se u jednoj kupoli i ne odlazi nigde. Zato svakog dana rastu koncentracije – isti izvor, ista količina. To je viša sila. Možemo očekivati košavu narednih dana da reši problem, ali to ne zavisi od nas. Jedino što država mora da uradi jeste smanjenje izvora – ložišta, regulisanje saobraćaja i industriju pod većom kontrolom", rekao je Jovanović.
Kvalitet vazduha kontroliše oko 90 državnih mernih stanica u zemlji. Podaci za ovu godinu pokazuju da je u 85 naselja zabeleženo prekoračenje dozvoljene vrednosti PM10 čestica. U tim gradovima žive tri četvrtine stanovnika Srbije.
(RTS)
