Dilema između Grčke i Albanije za srpske turiste i investitore više nije stvar cene, već investicione strategije.
Srpski kapital se deli između sigurnosti Grčke i bržeg povrata ulaganja u Albaniji, uz različite strategije i načine nalaženja nekretnina.
Nekada je za srpske turiste i investitore dilema bila vrlo jednostavna: za siguran odmor i ulaganje birala se Grčka, dok je za jeftiniju varijantu izbor padao na Albaniju. Međutim, danas ta podela više ne važi, a stara percepcija da je albanska obala tek "jeftinija opcija" potpuno je nestala.
Dilema "Grčka ili Albanija" više nije pitanje cene, već isključivo investicione strategije, pa srpski kapital sve češće gleda ka jugu Jadrana zbog, kako kažu stručnjaci, bržeg vraćanja uloženog novca.
Cene stanova i kvadrata: Albanski "bum" i stabilna grčka obala
Ono što se poslednjih godina dešava na albanskoj obali donelo je pravi investicioni "bum". U Valoni, nekada jeftinoj alternativi grčkih letovališta, kvadrat uz more se danas uglavnom kreće između 1.500 i 2.500 evra, dok luksuzni projekti na šetalištu Lungomare premašuju 3.000 evra po kvadratu.
- Pre samo nekoliko godina jedan isti stan mogao je da se kupi za manje od 1.000 evra po kvadratu, a pojedine analize navode da su cene u nekim delovima Valone skočile više od 30 odsto za samo godinu dana. U Sarandi, koja beleži ogroman rast stranog turizma, cene u centru iznose između 2.000 i 3.000 evra, dok najluksuznije lokacije idu i do 4.000 evra za kvadrat - priča za "Blic" jedan agent za prodaju nekretnina agencije koja se bavi inostranim tržištem, kako u Albaniji, tako i u Grčkoj.
Sa druge strane mora, kako kaže, u popularnim grčkim mestima tržište je znatno stabilnije i sporije reaguje.
- U Nea Kalikratiji apartmani blizu mora drže cenu između 1.500 i 2.200 evra, dok na poznatijem Halkidikiju (poput Pefkohorija) kvadrat lako prelazi 3.000 evra, posebno kada je u pitanju novogradnja na prvoj liniji do mora. Iako je prosečna cena kvadrata na Halkidikiju prošle godine porasla više od 12 odsto, grčko tržište je razvijeno i na njemu je teško očekivati nagle i eksplozivne skokove kao u Albaniji - zaključuje naš sagovornik.
Na društvenim mrežama se, s druge strane, sve češće može čuti od naših ljudi da su cene u Grčkoj "naduvane" i da je za iznos od 100.000 evra postalo veoma teško naći ozbiljnu nekretninu na Halkidikiju.
Životni standard: Da li je Albanija i dalje drastično jeftinija?
Kada je u pitanju svakodnevni život, razlika između albanske i grčke obale se ubrzano topi. Nekada je Albanija bila drastično jeftinija, ali danas su cene u restoranima u Valoni i Sarandi tokom sezone značajno porasle, te kafa na obali više nije simbol "jeftinog mora" već prati regionalne standarde.
Sa druge strane, Grčka i dalje nosi teret viših poreza, skupljih komunalnih usluga i većih administrativnih troškova. Kada se podvuče crta, četvoročlana porodica danas i dalje može živeti u Albaniji za nešto manji iznos nego u Grčkoj, ali ta razlika više nije onoliko dramatična kao nekada.
Gde je sigurnije kupovati nekretnine i zašto?
Za kupce iz Srbije koji pre svega traže sigurnost i miran san, Grčka ostaje broj jedan. Kupovina u Grčkoj podrazumeva uređeno tržište, članstvo u Evropskoj uniji i stabilan pravni okvir. To je već formirano tržište koje je predvidivo i nudi siguran prihod od letnjeg izdavanja, mada ne donosi spektakularan profit.
S druge strane, Albanija privlači investitore spremne na veći rizik jer albansko tržište još uvek nije dovoljno uređeno. Stručnjaci posebno savetuju oprez pri kupovini i zahtevaju temeljnu proveru vlasničkih odnosa i prateće dokumentacije. Ipak, cene u Albaniji sve manje zavise samo od mora, već ih diktiraju novi putevi, međunarodni hoteli i pre svega najavljeni novi aerodrom kod Valone, u koji investitori polažu velike nade.
Gde ide srpski kapital i kakve su strategije ulaganja?
Srpski kapital se danas jasno deli na dve struje: deo i dalje bira sigurnost grčke obale, dok drugi deo hrli u Albaniju tražeći brzi povrat novca. Naša dijaspora i domaći kupci na mrežama navode da je "situacija u Albaniji danas onakva kakva je bila na severu Grčke pre 15 godina".
Glavna prednost kupovine u Albaniji, prema savetima i praksi kupaca iz Srbije, jeste kupovina stanova u izgradnji, odnosno "na papiru". Tu Srbi vide jasnu računicu: kupuju se stanovi u ranim fazama izgradnje sa ciljem da im cena značajno skoči do završetka projekta, što omogućava brzu zaradu kroz preprodaju po znatno višoj ceni. Kolika je pomama stranaca za albanskom obalom govori i podatak da čak 90 odsto nekretnina na pojedinim delovima obale kupuju stranci iz Srbije, Poljske, Češke, Mađarske i Italije.
Kako Srbi dolaze do informacija o cenama i nekretninama?
Način na koji naši ljudi pronalaze nekretnine potpuno je drugačiji u Grčkoj i Albaniji. Tržište u Grčkoj je visoko institucionalizovano; tamo već godinama postoji ozbiljna mreža domaćih i grčkih agencija koje rade isključivo sa kupcima iz Srbije. Naši ljudi ne kupuju "na slepo", već do najboljih ponuda uglavnom dolaze preko posrednika, Facebook grupa, regionalnih portala, kao i "zatvorenih krugova" lokalnih agenata i Srba koji već poseduju nekretnine u Grčkoj.
Albanija pak nosi potpuno drugačija pravila poslovanja. Zbog prirode tržišta u razvoju, poslovi se u Valoni i Sarandi sklapaju mnogo direktnije i neformalnije.
Srpski kupci tamo do svojih kvadrata najčešće dolaze u neposrednom i direktnom kontaktu sa samim investitorima i to već tokom faze izgradnje stambenih kompleksa.
Ipak, u Srbiji postoji nekoliko agencija za nekretnine koje su u svoju ponudu ubacile i nekretnine u Albaniji pa stručnjaci savetuju kupce da, radi sopstvene sigurnosti, koriste njihove usluge.
