(VIDEO) KONFERENCIJA "LEPOTA ŽENE" Prvi panel: Zdravlje žene, Životu u balansu - Zašto mi se se zalepi sve što pojedem i sve o reproduktivnom zdravlju što treba da znate

Konferencija Lepota žene održava se danas u Ložionici i četvrti put za redom okuplja najveće stručnjake, inspirativne govornike i žene koje žele da otvoreno razgovaraju o zdravlju, odnosima i izazovima savremenog života. U nastavku teksta pratićemo uživo panele o važnim temama koje svaka žena treba da zna.

Prvi panel: Zdravlje žene - Život u balansu

Od 16 do 17 časova

Učesnici panela:

• Ass. dr sc. med. Slađana Mihajlović, spec. ginekologije i akušerstva
• Dr Milica Đurđić, spec. radiologije
• Dr Antonela Sabati Rajić, spec. interne medicine - endokrinolog
• Dr Vanja Đurić, spec. anesteziologije i savetnik u ishrani
• Moderator: Danijela Davidov Kesar

Na panelu Zdravlje žene – Život u balansu, posvećenom fizičkom, hormonalnom i reproduktivnom zdravlju žene, govoriće dr Milica Đurđić, specijalista radiologije, ass. dr sc. med. Slađana Mihajlović, specijalista ginekologije i akušerstva, dr Vanja Đurić, specijalista anesteziologije i savetnik u ishrani, kao i dr Antonela Sabati Rajić, specijalista endokrinologije i interne medicine.

Kako prepoznati signale koje nam telo šalje? Na prvom panelu razgovaramo o hormonskom i reproduktivnom zdravlju, prevenciji i odlukama koje direktno utiču na kvalitet našeg života u svakoj fazi odrastanja i zrelosti.

Da li vam se lepi sve što pojedete? Evo kako to objašnjava dr Sabati Rajić

Stalno govorimo o hormonima i o tome kako oni utiču na telesnu težinu i na koje zapravo te neke hormonske disbalanse treba obratiti pažnju, jer znamo da sve žene u nekim godinama kažu: "Sve što pojedem, to mi se zalepi".

- Svakodnevno slušamo temu gojaznost, porast telesne težine. Ja bih skrenula pažnju u ovom pitanju na to da svaki porast telesne težine koji ne možete da objasnite promenom načina života, promenom načina ishrane, budete vrlo obazrivi i posetite stručnjaka koji može u tome da vam pomogne, naravno lekara. Ja bih skrenula pažnju na dve ozbiljne hormonske poremećaje koja izazivaju porast telesne težine, a koja nisu tako retka u populaciji. To su hipotireoza, recimo smanjen rad štitaste žlezde, i druga vrsta poremećaja u endokrinologiji, i to je hiperkortizolemija - rekla je na panelu dr Dr Antonela Sabati Rajić, spec. interne medicine - endokrinolog i objasnila dalje:

"Prva bolest se javlja na nivou štitaste žlezde, znači njen smanjen rad dovodi do porasta telesne težine. Mi poznajemo tipične simptome tog poremećaja. Što se tiče hiperkortizolemije, to je porast kortizola u telu, ali bolesni porast kortizola, znači morate da se javite stručnjaku, lekaru, da izvrši analize, hormonske testove, morfološko slikanje i da preduzme lečenje. Nažalost, moram da vas razočaram da kod porasta telesne težine, ja radim više od 30 i nešto godina u medicini, na prste jedne ruke mogu da izbrojim pacijente kod kojih su bile nađene ozbiljne bolesti. Tako da u principu manje od 1% svih porasta telesne težine i gojaznosti predstavljaju ove ozbiljne bolesti o kojima sam govorila. Sve ostalo je, znamo, su drugi faktori koji utiču na gojaznost i porast telesne težine. Tako da na te dve stvari bih skrenula pažnju i obavezno, uvek treba posetiti lekara".

Koje namirnice održavaju hormonalni balans

A koje namernice najviše pomažu upravo u tom održavanju hormonalnog balansa? O tome govoril dr Vanja Đurić, spec. anesteziologije i savetnik u ishrani:

"Želela da naglasim da hormonski balans podrazumeva ne ovo što se danas popularno naziva samo dva, tri hormona koja su poznata i o kojima se priča, nego da hormonski balans jeste pokazatelj našeg zdravlja i da obuhvata jednu širu sliku o kojoj treba razmišljati. Ovde smo u društvu sjajnih lekara koji znaju o čemu pričam, ali publika verovatno nije svesna da osim štitaste žlezde i jajnika postoje i druge žlezde koje proizvode brojne hormone i da da bi telo dobro funkcionisalo, svi ti hormoni su jako bitni i oni zajedno funkcionišu. Ishrana je jedan deo brige o zdravlju. I kada govorimo o namirnicama, s obzirom da je ovo era kada su informacije dostupne svuda, svako danas bez kredibiliteta može da kaže šta god misli iz nekog svog ličnog iskustva ili svoje perspektive, želim da naglasim da je jako bitno da u eri opsednutosti proteinima ne zaboravimo da postoje i drugi makronutrijenti, da postoje i ugljeni hidrati i masti, i da su sve te stvari podjednako važne da bismo imali hormonski balans. Kada govorimo o proteinima, pre svega mislim, ako ćemo da krenemo sa nekim konkretnim savetima, na proteine životinjskog porekla, kao što su, meso, riba, jaja, mlečni proizvodi. Naglašavam proteine životinjskog porekla zato što sadrže esencijalne aminokiseline, nešto što putem hrane moramo da unesemo i bez čega naše telo ne može. Sa druge strane, postoje i biljni izvori proteina koji, nažalost, sadrže manje količine tih esencijalnih aminokiselina i, nažalost, potrebno je da ih pojedemo u većoj količini i zbog toga nam to možda nekad ne odgovara. Tako da, proteini su jedna stvar, jako su važni. S druge strane, masti su nam neophodne za proizvodnju hormona"

Svakodnevni umor koji traje od 2 do 4 nedelje zahteva posetu lekaru

Na panelu se govori i tome kada je umor posledica hormonskog disbalansa i koji i kakav umor zahteva analize.

Na panelu je rečeno i da slučaju da ustajete svaki dan umorni, da to traje 2 do 4 nedelje, da se taj umor ne menja u toku dana bez obzira na odmor, na kvalitetan san, treba da potražite pomoć stručnog osoblja.

- Mi razlikujemo čak vrste umora u endokrinologiji; kad pitamo pacijenta da li je taj umor najveći ujutru, posle prespavane noći, i u toku dana taj umor postepeno slabi. To je već signal za nas da možda radi o nekoj bolesti nadbubrežne žlezde, o nedostatku kortizola, tog hormona koji je bitan za funkciju i za stres. U slučaju umora koji hronično traje, znači 2 do 4 nedelje, treba da obratimo pažnju i uradimo nekoliko analiza da opredelimo metabolički status. Tu vrlo često govorimo i nalazimo kao uzrok tu insulinsku rezistenciju, koja je široko rasprostranjena i prisutna, znači koja predstavlja smanjenu osetljivost tkiva na naš insulin. Naime, kada vi unesete hranu, znači pankreas se bori da održi nivo šećera u krvi normalnim, izlučuje prekomerne količine insulina koje, nažalost, nisu efikasne tako kako bi trebale da budu, i ta insulinska rezistencija nekada može da bude isto razlog za umor, hronični, nezadovoljstvo, tešku pokretljivost. Tako da nekako moramo da preduzmemo neke mere, prvenstveno pregled, hormonske analize, testove, da vidimo jasno da li se o tome radi kod pacijenta. Moramo da isključimo anemije, nedostatke vitamina, razne druge uzroke u medicini, i onda da primenimo razne metode, kao što je rekla doktorka Đurić, znači korigovati ishranu, uvesti redovnu fizičku aktivnost. Znači, uvek pokušavamo sa nekim što bezbolnijim merama da rešimo taj problem, naime da povećamo osetljivost naših tkiva na insulin. Naravno, treba da korigujemo telesnu težinu, ishranu, kao što je isto bilo rečeno - rekla je Dr Antonela Sabati Rajić, spec. interne medicine - endokrinolog.

D Mihajlović: "O reproduktivnom zdravlju se brinemo otkad ta mala devojčica dođe na svet"

Ass. dr sc. med. Slađana Mihajlović, spec. ginekologije i akušerstva, pričala je o reproduktivnom zdravlju:

"Ja sam svaki dan okružena ženama i svakog dana dobijam, neke informacije od žena koje su ne samo uspešne u poslu, kući, dobre majke, uh, koleginice, ali koje se brinu o svemu, ali postoji to "ali", ali se najmanje brinu o sebi. I reproduktivno zdravlje, kada ste me već pitali o reproduktivnom zdravlju, nije samo, zdravlje koje možemo izdvojiti onako iz žena i reći: "E, sad se brinemo o reproduktivnom zdravlju. " O reproduktivnom zdravlju se brinemo otkad ta mala devojčica dođe na svet, jer je broj jajnih ćelija ono što dobijamo rođenjem i što nam se oduzima celog života, u stvari što nas drži da budemo takve, ženstvene, lepe, zdrave i sve ono što nam daju, u stvari, te jajne ćelije".

Prema njenim rečima, kada pričamo o reproduktivnom zdravlju, ne može da ne spomenen večiti stres i takav tempo života:

"I mi smo danas ovde, trčali smo da stignemo, taj neki naporan način života, malo sna, kao što ste rekli, brojna oboljenja koja vrebaju, nepravilna ishrana, fizička aktivnost, sve, sve ono što utiče na ženu je nešto što dovodi do toga da ona ulazi u jedan, začarani krug gde se javljaju simptomi koje ona nekako stavlja sa strane ili ih ne uzima u obzir i jednostavno postane trpeljiva, ja to tako kažem, postane trpeljiva na način da kaže: "Dobro, to to ću nekako uraditi sutra" ili "ne, nisu to možda bitni simptomi" ili su to neki simptomi koje jednostavno ona ne prepoznaje kao, simptome oboljenja."

Dr Milica Đurđić, spec. radiologije: Gore od toga da se dijagnoza traži na Guglu je da žena ima simptome, a ne ode kod leakra

Da li je uopšte za ženu najopasnije kada uradi neke analize, dobije neki radiološki nalaz ili treba da ide, pa onda ukucava te sve simptome u Guglu i onda sama protumači taj neki nalaz, potpuno šokirana jer je tamo možda čeka neki najcrnji scenario koji pretraga na Guglu upravo uputi, pitanje je za dr Milicu Đurđić, spec. radiologije:

- I da se prvo nadovežem samo na koleginicu, kako u avionu kada kažu: "Prvo masku stavite sebi, pa onda putniku pored sebe" Jer ukoliko ne možemo sebe da zaštitimo i sebi da pomognemo, nećemo imati kapacitet ni nekom drugom. Tako da slažem se sa tim da moramo da nađemo vreme za sebe. E sad, što se tiče vašeg pitanja, ja ne mislim da je to najgori mogući ovaj scenario da sada neko ovaj dobije izveštaj radiologa ili izveštaj bilo kog lekara i da ukuca na Guglu, ili veštačka inteligencija u današnje vreme je sve učestalije se pominje i koristi se sve više. Mislim da je najgori scenario da ima simptome i da oseća neke promene, ali da odluči da se leči tako što je pročitala na ovaj Guglu ili na bilo kojoj toj platformi, bilo kojoj društvenoj mreži, i da ne ode kod lekara" rekla je dr Đurđić.

Kako kaže, u medicini je malo kompleksnija situacija, posebno ukoliko imamo patologiju tipa kao što su tumori, tumori na primer dojke ili tumori koji se nađu u abdomenu, tumori bilo gde da se nađu. Mi kao radiolozi radimo preglede ultrazvukom i mamografijom i magnet i skener i rendgen.

"Znači, to je to je brojna dijagnostika koju u današnje vreme, u 21. veku, ne možete da zamislite da neko ode na bilo kakvu operaciju a da nije uradio neku, da kažemo, ozbiljniju dijagnostiku, ili ukoliko neko da takav predlog od hirurga, bešto od takvog hirurga, zato što je stvarno neophodno da se vidi gde se nalazi promena, šta je zahvaćeno i tako dalje, da bi se isplanirala adekvatna intervencija. Ako neko misli da na Guglu može da se nađe informacija šta žena, na primer, evo da plastično objasnim, ode na pregled ultrazvučni dojke i ima promenu neku sa 37 godina. Na ultrazvučnom pregledu se vidi promena koju će onda radiolog poslati na mamografiju. Sledeći korak je mamografija. Na mamografiji, ukoliko se vidi isto da nema te karakteristike, mi svi gledamo neke karakteristike promena, kakvog je oblika, koje veličine. Nije samo ni bitna nije samo ni oblik i veličina, bitna je i istorija tog pacijenta, u smislu da li su mama, tetka, sestra imale karcinom dojke, da li je rađena genetika, da li je BRCA2 pozitivna...", objasnila je dr Đurđić.

Bilo koje promene ciklusa zahtevaju posetu lekaru

Bilo šta da se desi u promeni ciklusa, žena treba da se javi lekaru, bez obzira na to da li je krvarenje produženo ili skraćeno, da li ima nekih bolova, odgovorila je dr med. Slađana Mihajlović, spec. ginekologije i akušerstva na pitanje koje simptome ne smemo da ignorišemo kada je ciklus u pitanju.

Na panelu je zaključeno da svaka žena mora da odvoji vreme za sebe.

Drugi panel: Snaga žene – Optimizacija ljubavi

Od 17 do 18 časova

Učesnici panela:

• Dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut
• Moderator: Nataša Vulin

Psihijatar i psihoterapeut dr Irena Đorđević, u okviru panela Snaga žene – Optimizacija ljubavi, govoriće o odnosima, granicama, emotivnoj stabilnosti i važnosti odnosa prema sebi.

Fokus drugo panela je na mentalnom zdravlju i emocionalnoj stabilnost. Učimo kako da postavimo zdrave granice, razumemo sopstvene potrebe i razvijemo emotivnu zrelost kao najjači izvor lične snage.

Treći panel: Pobeda žene – Trka sa preponama

Od 18.10 do 19 časova

Učesnici panela:

• Katarina Petrović
• Barbara Bogdanović
• Sonja Milosavljević
• Moderator: Đurđa Stanišić

Završni panel Pobeda žene – Trka sa preponama, donosi lične i inspirativne priče žena koje su kroz različite životne izazove pronašle novu snagu i motivaciju. Svoja iskustva sa publikom podeliće spisateljica Katarina Petrović, Barbara Bogdanović i Sonja Milosavljević.

Život nas često stavlja pred neočekivane izazove. Čućemo priče o hrabrosti, o preprekama koje su postale stepenice ka uspehu i o tome kako da budemo najjače onda kada je najteže.

Monodrama Tatjane Kecman

Kao savršena završnica dana, publiku očekuje monodrama Tatjane Kecman 10:1, duhovita i šarmantna predstava koja kroz humor i prepoznatljive životne situacije govori o odnosima žena i muškaraca.

Konferencija Lepota žene ostaje mesto podrške, povezivanja i razgovora bez zadrške, o svemu što žene danas zaista zanima. Karte su u prodaji na tickets.rs.