Doktor Dragiša Mišović bio je čuveni lekar rođen 1898. godine u Kulinovcima nadomak Čačka
Svojim radom i dobrotom ostavio je dubok trag u društvu, pa mnoge ulice i institucije u Srbiji danas nose njegovo ime
Po njemu ime nose mnoge ulice, Klinički centar u Beogradu, druge zdravstvene ustanove i Osnovna škola. On je čuveni lekar koji je zadužio srpski narod. Dr Dragiša Mišović rođen je 4. marta 1898. u selu Kulinovci kod Čačka, a preminuo je 18. januara 1939. u Beogradu. Sa svojih 17 godina, iako premlad, sa srpskom vojskom 1916. prelazi preko Albanije, a već sledeće godine maturirao je u Srpskoj gimnaziji u Francuskoj.
Dragiša Mišović postao je član Komunističke partije i zbog svojih političkih uverenja ukinuta mu je stipendija koju je dobijao od Kraljevine, međutim on nije odustao i na Karlovom univerzitetu u Pragu završio je studije medicine. Vrlo mlad oboleo je od tuberkuloze od koje se lečio u Švajcarskoj, a potom se vratio u svoje rodne Kulinovce.
Pravi narodni lekar
- Po povratku je sa svojom sestrom, otvorio ordinaciju. Njih šestoro rođeno je u jednom maloj brvnari, a najmlađe dete iz te porodice preminulo je veoma rano. Živeli su jako siromašno. Stoga, kad su otvorili tu ordinaciju bio je jako osetljiv prema onim ljudima koji su slabijeg materijalnog stanja. Besplatno ih je lečio, kažu stariji meštani čačanskog sela Kulinovci.
Za ovog Čačanina kažu da je bio pravi narodni lekar. Prema svedočenjima, on je na recepte stavljao znak za siromašne i slao ih kod tadašnjeg apotekara koji kad bi video taj znak, pacijentima nije naplaćivao lekove. Taj dug je na kraju meseca plaćao dr Dragiša Mišović, a dešavalo se da na kraju meseca i preko 30 takvih recepata.
- Pamti se priča da je jedan policajac dobio naređenje da ubije Mišovića, međutim, kako su pričali stariji Čačani, on to nije mogao da uradi jer mu je doktor ranije spasio dete, dodaje naš sagovornik.
Ulice i bolnice širom Srbije nose njegovo ime
Doktor Mišović nastradao je u saobraćajnoj nesreći, kada je vozilo u kom se nalazilo udarilo u tramvaj 18. januara 1939. godine , posle nesreće prebačen je u bolnicu u kojoj je i preminuo dva dana kasnije.
O tome koliki je čovek bio najbolje svedoči činjenica da je na njegovoj sahrani u Čačku bilo 15.000 ljudi, a taj grad je u tom trenutku imao 10.000 stanovnika.
Ovom velikanu odužio se ne samo Čačak, već i čitava država. Ulice i bolnice širom Srbije nose njegovo ime, a u rodnim Kulinovcima sagrađen je njegov Spomen dom u kom se nalaze stvari koje podsećaju na njega. Dugo vremena ovaj objekat je stajao ruiniran, ali meštani sela uspeli su da ga sačuvaju i srede.
(Rina)
