Ocenio je svoje iskustvo kao veoma dobro, dajući mu ukupnu ocenu osam od deset.
U vojsci se strogo postupalo prema nedozvoljenim simbolima i uzvicima, podstičući zdrav patriotizam.
Mladić iz Hrvatske, koji tvrdi da je pre mesec dana završio dobrovoljni vojni rok u trajanju od osam nedelja, poslednji pre uvođenja obaveznog služenja u Hrvatskoj, na Redditu je podelio detaljno iskustvo iz kasarne.
U objavi je opisao svakodnevicu ročnika (vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka u Hrvatskoj – prim.aut.), fizičke napore, ishranu, odnos instruktora prema polaznicima, ali i način na koji se u vojsci postupa prema isticanju zabranjenih simbola i uzvika.
U diskusiji u kojoj je odgovarao na pitanja drugih korisnika, kako piše sajt sib.net.hr, naveo je da su među ročnicima uglavnom bila “deca branilaca i ljudi iz siromašnijih krajeva Hrvatske, gde nema puno karijernih opcija”. Vojni rok služio je u Požegi, a celokupno iskustvo ocenio je vrlo dobrim.
Prva nedelja bila je pakao, sledeće dve još uvek neprijatne, ali ostatak mu je bio odličan. Kao celinu, vojni rok bi ocenio ocenom osam od deset.
Stroga pravila i dnevna rutina
Prema njegovim rečima, pravila u kasarni su jasna i stroga. Ročnici sa dužom kosom morali su da se ošišaju bez izuzetka, a dan je počinjao u 6 sati ujutru.
Nakon jutarnjeg postrojavanja, doručka i rasporeda poslova, u osam sati se podizala zastava, nakon čega je započinjao radni deo dana. Ručak je bio oko 13 sati, usledio je kratak dnevni odmor, koji je, kako navodi, često bio prekinut. Poslepodnevna obuka trajala je do 17:30, večera u 18:30, a slobodno vreme do 21 sat, kada je usledilo večernje postrojavanje. Spavanje je bilo predviđeno u 22 sata.
Fizička zahtevnost zavisila je od instruktora i ponašanja ročnika. “Ako pogrešiš, nagrada su sklekovi i čučnjevi. Ima ležernih instruktora, ali sve je prilično fer”, napisao je. Kao najteži deo obuke istakao je pešačenja do vežbališta sa oko 20 kilograma opreme.
Posebno se osvrnuo na pitanje tolerisanja zabranjenih simbola i uzvika, naglasivši da se u vojsci podstiče isključivo zdravo domoljublje. “Bilo je bisera koji su dizali desnu ruku, ali su odmah dobili po trubi od instruktora. Sve to je strogo zabranjeno”, poručio je, dodajući da za “Za dom spremni” nema tolerancije.
Navodi i da fizička spremnost većini muškaraca nije predstavljala veliki problem, dok je jedna devojka raskinula ugovor u prvoj polovini roka jer nije mogla da izdrži tempo.
Ročnici su rukovali puškama VHS-1, dok su levičari koristili VHS-2. Učili su i postavljanje mina MRUD, a deo vremena proveli su na prezentacijama o dronovima, koje opisuje kao “predosadne”.
Hrana, čišćenje i naknada
Osim obuke, ročnici su učestvovali i u održavanju kasarne – čistili su prostorije, metli lišće i lopatali sneg.
Hranu je ocenio ocenom četiri od deset. “Kalorična je, ali gotovo potpuno bez začina. Doručak je uvek isti. Nakon par nedelja ti se stomak počne dizati”, napisao je. Ručak mu je bio nešto bolji, a petkom, kada je bila riba, najbolji.
Nakon završetka vojnog roka slede testiranja koja određuju mogućnost profesionalnog zaposlenja u vojsci, pri čemu veći broj bodova povećava šanse za željeno radno mesto. Za dva meseca služenja dobio je ukupnu naknadu od 2.000 evra.
“Drago mi je zbog iskustva, a opet nisam izgubio pola godine ili godinu dana, kao što će oni na obaveznom roku”, zaključio je mladić.
