U Srbiji naslednici odgovaraju za dugove preminulih samo do visine nasleđene imovine.
Banke ne mogu tražiti naplatu duga od naslednika ako nema nasleđene imovine, osim ako nisu lično vezani za kredit.
Smrt bliskog člana porodice donosi težak period tugovanja, koji neretko prekidaju pozivi iz banke zbog neizmirenih kredita. Glavno pitanje koje muči građane u tim trenucima jeste: "Da li očev ili majčin dug sada postaje moj?" Odgovor koji daju stručnjaci i praksa je jasan – bez nasleđene imovine, nema ni nasleđenog duga.
Jedna Novosađanka obratila se na popularnoj Fejsbuk grupi sa pitanjem koje se tiče nasleđivanja duga u banci, nakon što je njena majka preminula.
- Majka je preminula pre par meseci, na svom imenu nije imala ništa. Javni beležnik savetuje da se ostavinska ne održi, jer nema šta da se nasledi. Predlaže obustavu ostavinske rasprave. Kad mu je rečeno da je majka imala kredit u banci, koji nije bio osiguran, rekao je da to ne plaća niko od nas - napisala je ona.
Kako je dodala, u pitanju je dug od oko 500.000 dinara.
- Javni beležnik tvrdi da to ne treba mi da platimo. Naslednik dolazi u banku sa ostavinskim rešenjem i rešava sve. A u ovom slučaju naslednika nema. Da li je neko imao sličan slučaj?Kome se obratiti, a da nije banka? - upitala je sugrađanka koja ipak nije sigurna da li treba ili ne treba da plati ovu sumu.
"Budite mirni"
U javnim diskusijama na ovu temu, građani koji su prošli kroz slične situacije ističu važnost čvrstog stava pred bankama. Jedan od njih savetuje:
- Verovatno vas zivkaju iz banke da se to rešava. Javni beležnik je u pravu – nema nasledstva, nema vraćanja duga bez obzira na njegovu visinu. Budite mirni i poslušajte struku.
Drugi svedoče da su banke odustajale od potraživanja tek nakon što bi im bilo predočeno da je postupak obustavljen ili nakon što bi u priču bio uključen advokat.
No, bilo je i onih koji su smatrali suprotno - da se dug nasleđuje bez obzira na sve.
Šta je zapravo tačno?
Zakon je jasan: Imovina diktira obavezu
Kako za "Blic" objašnjava advokatica Tijana Šaldić, u Srbiji je na snazi princip da naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine.
To u praksi znači da je odgovornost naslednika ograničena: ako je dug banci 500.000 dinara, a ćerka je nasledila 100.000 dinara - banci će morati dati iznos koji je nasledila, ništa preko toga. Ako je imovina majke "nula", kao u navedenom slučaju, i dug prema banci je "nula" nakon njene smrti.
Sagovornica "Blica" objašnjava da, kada preminula osoba iza sebe ne ostavi nepokretnosti niti pokretnu imovinu, javni beležnik donosi rešenje o obustavi ostavinskog postupka. To je ključni dokument koji porodici služi kao štit.
- Po sili zakona, ostavinski postupak mora da se pokrene onog trenutka kada osoba premine, ali se on obustavlja kada nema imovine za nasleđivanje. Ono što je važno za naslednike jeste da treba da dobiju rešenje u kojem će pisati razlog obustavljanja ostavinskog postupka, a to je da ostavilac nema imovine - precizira Šaldić.
Kako dalje kaže, važno je da građani budu svesni da "sakrivanjem" od banke neće postići ništa.
- Naslednici sami treba da se jave u banku gde postoji kredit i jasno pitaju šta je sve potrebno od dokumentacije da bi se kredit zatvorio, jer nema nasleđene imovine. Svaka banka ima interna pravila, ali ono što će sigurno trebati jeste upravo deklaratorno rešenje javnog beležnika o razlogu obustavljanja ostavinskog postupka - navodi naša sagovornica.
Kredit bez osiguranja je rizik banke. Ako kredit nije bio osiguran, a klijent premine bez imovine, banka taj gubitak mora da otpiše kao deo svog poslovnog rizika.
Lična primanja dece ne mogu biti predmet naplate kredita koji je podigao preminuli roditelj, ukoliko oni nisu zakonski naslednici njegove lične imovine.
Pravni detalji: Šta kaže Zakon o nasleđivanju
U Srbiji je ključni akt Zakon o nasleđivanju, a član koji direktno rešava dilemu je član 222.
- Sadržaj člana: "Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine."
- Šta to znači u praksi? Odgovornost naslednika nije "lična", već "stvarna" (vezana za stvari koje dobija). Ako je vrednost nasleđene imovine 0 dinara, onda je i obaveza prema banci 0 dinara.
- Važna napomena: Ukoliko ima više naslednika, oni odgovaraju solidarno za dugove, ali i dalje svaki od njih samo do visine vrednosti svog naslednog dela.
Izuzeci: Kada srodnici ipak moraju da plate
Postoje situacije u kojima banka može legalno da traži novac, čak i ako nema nasleđene imovine. To su slučajevi gde je naslednik lično vezan za taj kredit:
- Sudužnik ili žirant: Ako ste roditelju bili sudužnik ili žirant, vi ste potpisali ugovor kojim garantujete otplatu svojom imovinom i platom. U tom slučaju, smrt glavnog dužnika ne briše vašu obavezu.
- Nasleđivanje putem ugovora o poklonu/doživotnom izdržavanju: Ako je roditelj pre smrti preneo imovinu na vas ovim ugovorima, ta imovina ne ulazi u ostavinsku masu. Međutim, u nekim specifičnim slučajevima, poverioci mogu pokušati da pobijaju ove ugovore ako dokažu da su sačinjeni s namerom da se izigraju poverioci.
- Korišćenje računa nakon smrti: Ako nakon smrti roditelja podignete njegovu poslednju penziju ili koristite sredstva sa njegovog računa, banka može tvrditi da ste se tim činom "prihvatili nasleđa" i time postali odgovorni za dugove.
