Broj obolelih od respiratornih infekcija i gripa u Beogradu je sličan onome iz decembra 2016. godine.
Preporučuje se mirovanje, simptomatska terapija bez antibiotika, kao i vakcinacija za prevenciju i kontrolu širenja virusa.
Klinička aktivnost gripa u Srbiji je iznad epidemijskog praga, on je dijagnostikovan u 21 okrugu u našoj zemlji, a trenutni podaci za Beograd pokazuju da su i oboljenja slična gripu i broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija približni nivou obolelih iz decembra 2016. godine kada je u prestonici bila prijavljena epidemija.
Pre 9 godina, epidemija gripa je prijavljena je u Beogradu na današnji dan, 27. decembra, u trenutku kada je za nedelju dana bilo 27.000 obolelih od akutnih respiratornih infekcija, i oko 1.600 obolelih od oboljenja sličnih gripu.
Trenutni podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, pokazuju da je u toku prethodne sedmice, od 15. do 21. decembra od akutnih respiratornih infekcija obolela 21.642 a od oboljenja sličnih gripu 1.274 osobe.
Podaci ukazuju da je te godine bilo 326 više obolelih osoba od oboljenja sličnih gripu, i 5.358.
Sada veće raširenost gripa nego 2016. godine
Međutim, 2016. godine u trenutku kada je prijavljena epidemija u Beogradu, bio je srednji intenzitet virusa gripa, a sada je po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", on u celoj Srbiji ima široku geografsku raširenost.
Kako je tada za Tanjug izjavila tadašnji epidemiolog GZZJZ dr Leposava Garotić Ilić, epidemija gripa na teritoriji Beograda je i prijavljena s obzirom na to da je registrovan srednji intenzitet aktivnosti virusa gripa.
Pojasnila je da prijava epidemije ne znači i proglašenje epidemije, i da proglašenje epidemije na nivou Srbije radi Ministarstvo zdravlja na preporuku Instituta "Batut".
- Prijava epidemije gripa ništa bitnije ne menja jer su svim zdravstvenim ustanovama još prošle nedelje predložene mere kako da se ponašaju, te da te mere ostaju na snazi i sada pri prijavi epidemije - rekla je dr Leposava Garotić Ilić tada.
Dodala je da epidemija gripa proglašava kada postoji masovno oboljevanje ljudi sa teškim oblikom bolesti, a u pojedinim slučajevima čak i smrtnim ishodom, kada obolevanje ima uticaja na ekonomske i društvene tokove.
Trend obolevanja je rastući
Trend obolevanja od gripa u Srbiji trenutno je okarakterisan kao rastući, pa se očekuje da broj obolelih nastavlja da raste, pogotovo što su pred nama praznici - Nova godina i Božić, kada su učestala okupljanja, što i jeste preduslov za širenje gripa.
Rast bi mogao da ublaži predstojeći zimski raspust, koji u ovakvim situacijama može da bude i produžen, kao što se i desilo u januaru 2017. godine - tada je produžen za dva dana.
U kom slučaju raspust može biti produžen
Profesor Zoran Radovanović, epidemiolog, rekao je za "Blic" da produženje školskog raspusta nije isključeno, ali da zavisi od daljeg razvoja situacije.
- Ukoliko epidemija dostigne vrhunac sredinom ili neposredno nakon polovine januara i potom počne da jenjava, ne bi bilo potrebe za dodatnim restriktivnim merama. Međutim, u slučaju naglog porasta broja obolelih, situacija bi mogla da se zakomplikuje, naročito ukoliko bi došlo do većeg širenja novog podtipa virusa gripa. Ukoliko ta varijanta naglo počne da dominira, mogla bi da dovede do pojave još jednog epidemijskog vrha, a u tom slučaju bi se razmatrala i ta mogućnost - objašnjava prof. dr Zoran Radovanović.
On kaže da je velika sreća što se jedan deo đaka već raspustio, a i ostali će vrlo brzo na odmor.
- Sa školama i predškolskim ustanovama je uvek delikatno. Jer, s jedne strane, kad počinje epidemija, najviše je zaraženih među decom, pa se obično odrasli od dece zaražavaju, ali tu uvek treba proceniti kolike su štete, i šta su alternative. U pojedinim situacijama, privremena obustava nastave može doprineti "razvlačenju" epidemijskog talasa, naročito ako je pritisak na zdravstveni sistem veliki i postoji rizik da ne može da primi i zbrine sve obolele u kratkom vremenskom periodu. Na taj način se epidemijska kriva ublažava i neće doći do eksplozije obolevanja - ističe Radovanović.
Grip počeo ranije
Grip je u Srbiji kao i ostatku Evrope u ovoj sezoni, u proseku počeo četiri nedelje ranije, zbog izmenjenog tipa A(H3N2), koji je u junu pretrpeo više od 7 mutacija, skoro dva meseca kasnije nakon što je u aprilu napravljena vakcina protiv gripa.
Brz porast super gripa još od avgusta
Kako su za "Batut" ranije obasnili za "Blic" brz porast super gripa, odnosno izmenjenog tipa A(H3N2) beleži se još od avgusta ove godine u oko 30 zemalja.
- Od avgusta 2025. godine zabeležen je brz porast u oko 30 zemalja A(H3N2) virusa, iz nove podlinije J.2.4.1, takođe označene kao "K" podlinija. Odnosi se na genetski izmenjenu grupu virusa gripa A(H3N2) koja se širi globalno, ali to nije zvanično definisan "super grip", već prirodni rezultat malih genetskih promena (antigenski drift) virusa gripa za koji se očekuje da se pojavljuje tokom svake sezone, s obzirom na veliki potencijal virusa gripa za mutacije - kažu za "Blic" u Institutu "Batut".
SZO u izveštaju pomenula Srbiju
U svom izveštaju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navela je da novi novi soj virusa gripa koji je dominantan vrši ozbiljan pritisak na sisteme zdravstvene zaštite širom Evrope, navodeći da najmanje 27 od 38 evropskih zemalja pod okriljem SZO prijavljuje visoku ili veoma visoku aktivnost novog virusa.
SZO navodi i da je u 6 zemalja, među kojima je i Srija, više od polovine pacijenata testiranih na bolesti slične gripu bilo je pozitivno na grip.
Javnosti se preporučuje da preduzme jednostavne zaštitne mere kako bi zaštitila sebe i druge ove zime.
- Sezona gripa je počela otprilike 4 nedelje ranije nego u prethodnim sezonama. Najmanje 27 od 38 zemalja koje izveštavaju o podacima u evropskom regionu SZO sada beleži visoku ili veoma visoku aktivnost gripa. U 6 zemalja – Irskoj, Kirgistanu, Crnoj Gori, Srbiji, Sloveniji i Ujedinjenom Kraljevstvu, više od polovine pacijenata testiranih na bolesti slične gripu bilo je pozitivno na grip - navodi SZO u svom izveštaju.
Kako je izjavio dr Hans Anri Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, grip se javlja svake zime, ali ova godina je malo drugačija.
- Novi soj - A(H3N2) podklada K pokreće infekcije, iako nema dokaza da izaziva teže oblike bolesti. Ova nova varijanta sezonskog gripa sada čini do 90 odsto svih potvrđenih slučajeva gripa u evropskom regionu. To pokazuje kako čak i mala genetska varijacija virusa gripa može da izvrši ogroman pritisak na naše zdravstvene sisteme jer ljudi nemaju izgrađen imunitet protiv njega - rekao je dr Hans Anri Kluge.
Mirovanje bez antibiotika
Kada je reč o samoj terapiji, stručnjaci ističu da je najvažnije mirovanje, ostanak kod kuće, simptomatska terapija bez upotrebe antibiotika uz preporuku vakcinacije protiv gripa.
Pravovremeno prepoznavanje simptoma, mirovanje i javljanje lekaru mogu značajno doprineti bržem oporavku i sprečiti razvoj komplikacija, dok se odgovornim ponašanjem smanjuje i rizik od daljeg širenja virusa.
Karakteristike H3N2
Grip H3N2 je podtip gripa A koji se prvi put pojavio 1968. godine i od tada cirkuliše sezonski.
Iako su simptomi gripa obično slični bez obzira na soj gripa, istorija je pokazala da su sezone u kojima je H3N2 grip A dominantan soj teže.
H3N2 nije tako težak kao H1N1, ali može biti teži od nekih drugih sojeva gripa.
Infekcija virusom H3N2 obično traje između pet i sedam dana, ali može da izazove i vati jak kašalj koji traje i do tri nedelje. Bez obzira da li je uzrokovan virusom gripa H3N2 ili nekim drugim sojem, tipični simptomi gripa su:
- Bolovi u telu
- Groznica
- Glavobolja
- Bol u grlu
- Kašalj
- Iscrpljenost
- Povraćanje i dijareja - retko, a češće se javlja kod dece
- Povraćanje žuć
