Tokom vekova, crkva je više puta rušena i obnavljana, što se može videti po različitim vrstama cigle na zidovima
Posebno je stradala u srpsko-turskim ratovima, a njen oporavak zaveštao je i sproveo vojnik Živojin u 19. veku
Na brdu Komiga, iznad sela Orljane kod Niša, nalazi se Crkva Svetog Jovana - svetinja koja vekovima odoleva razaranjima, ali i dalje živi kroz veru naroda. Njeni temelji, prema predanju, potiču još iz vremena vizantijskog cara Justinijana, što je čini jednim od najznačajnijih istorijskih i duhovnih mesta u ovom delu Srbije.
Kako objašnjava jerej Dragan Stanković, ova crkva nije imala samo verski, već i strateški značaj.
- Ovo je mesto koje je sagradio još car Justinijan kako bi se sa ove tačke branila Moravska dolina, kuda je prolazio važan carski put. Ujedno je služilo kao zaštita Justinijane Prime od upada razbojnika - kaže Stanković.
Crkva koja je više puta rušena i obnavljana
Kroz burnu istoriju, crkva je više puta stradala. Obnavljana je još u 11. veku, a tragovi različitih epoha i danas su vidljivi na njenim zidovima.
"Možemo i danas da vidimo razliku u ciglama - one tanje potiču iz vremena cara Vasilija, dok su krupnije iz 19. veka. To jasno pokazuje koliko je puta obnavljana", objašnjava Stanković.
Posebno je stradala tokom srpsko-turskih ratova, kada je bila direktno na liniji fronta.
"Ovde je bio srpski položaj, dok su se ispod nalazili turski topovi. Granatiran je južni deo crkve, srušen je zid, ali i kupola koja je nekada postojala", navodi on.
Misterija najmanje crkve u Srbiji: I samo ime je zagonetno, postoje dve teorije
Zavet vojnika koji je obnovio crkvu
Jedna od najzanimljivijih priča vezana za ovu svetinju jeste priča o vojniku Živojinu.
"On je stražario ovde tokom granatiranja i molio se Bogu da preživi. Zavetovao se da će obnoviti crkvu ako ostane živ. I zaista, nakon što je preživeo, započeo je obnovu koja je trajala od 1885. do 1892. godine", priča Stanković.
Crkva je, kako se veruje, tada i ponovo osveštana, a tradicija okupljanja vernika traje do danas.
"I danas se veliki broj vernika okuplja ovde uoči praznika rođenja Svetog Jovana. To je poseban događaj za ovaj kraj", dodaje on.
Duhovno mesto koje, kako vernici kažu, "leči"
U blizini crkve nalazi se i takozvani "šuplji kamen", mesto gde su se monasi nekada povlačili u molitveno tihovanje.
"Svojim molitvama oni su osveštali ovaj prostor, pa zato mnogi veruju da je ovo mesto posebno i lekovito. Kada se molimo Bogu, mi osvećujemo prostor oko sebe", objašnjava Stanković.
On ističe i značaj vere kroz istoriju srpskog naroda, podsećajući na ulogu Stefana Nemanje i Svetog Save.
"Sveti Sava je doneo mošti svog oca u Studenicu i pomirio braću. To treba da nam bude primer – samo kroz veru i slogu možemo opstati", poručuje on.
Rumunka koja je oslikala ikone i pronašla svoj mir
Posebnu vezu sa ovom svetinjom ima Danijela Stanković, poreklom iz Rumunije, koja danas živi u Srbiji, udata je za oca Dragana i aktivno učestvuje u obnovi crkve.
"Pre 20 godina udala sam se za sveštenika i došla u Srbiju. Bila sam oduševljena ovom svetinjom“, kaže ona.
Ističe da ovako stare crkve retko gde postoje.
"Mogu da kažem da u Rumuniji ne znam da postoji ovako stara crkva. Ovde u Srbiji gotovo na svakom mestu može da se nađe ovakva svetinja“, navodi Danijela.
Kao ikonopisac, dala je i lični doprinos.
"Studirala sam teološki fakultet u Jašiju, smer ikonopis. Naslikala sam pet ikona koje su nedostajale u crkvi“, kaže ona.
Za ovu svetinju je, kako dodaje, vezuje poseban osećaj.
"Ovde se oseća velika blagodat. To je mesto molitve i mira. Taj duh koji su naši preci ostavili, mi moramo da prenesemo na buduće generacije“, ističe Danijela.
Jedna od dve crkve iz vizantijskog perioda u Srbiji
Istorijski značaj ove crkve potvrđuje i prof. dr Miša Rakocija, istoričar i arheolog.
"U Srbiji postoje samo dve sačuvane crkve iz tog vizantijskog perioda – Latinska crkva u Gornjem Matejevcu i Crkva Svetog Jovana u Orljanu", kaže Rakocija.
On objašnjava da crkva potiče iz kraja 11. i početka 12. veka i predstavlja tipičan primer srednjovizantijske arhitekture.
"To je jednobrodna crkva sa elementima upisanog krsta i nekada je imala kupolu. Očuvani su i delovi živopisa, poput medaljona Svetog Spiridona i Svetog Akakija“, navodi on.
Rakocija upozorava da je neophodno dodatno zaštititi ovu svetinju.
"Ovo je izuzetno značajna crkva i potrebno je sprovesti konzervatorsko-restauratorske radove kako bi se očuvala i eventualno vratila u prvobitni izgled", zaključuje on.
Uprkos vekovima razaranja, ova svetinja i danas živi – kroz molitvu, veru i ljude koji joj se vraćaju. Crkva Svetog Jovana u Orljanu tako ostaje ne samo svedok prošlosti, već i mesto nade za buduće generacije.
