Analiza uključuje uticaj globalnih cena energenata, novih poreza i akciza na kupovnu moć stanovništva
Državna politika obuhvata povećanje zarada i penzija kako bi se ublažili efekti rasta cena
Novu 2026. godinu mnogi od nas započeli su starim pitanjem - koliko košta život u Srbiji? Dok se država oslanja na prognoze o ekonomskom rastu obuzdavanjem inflacije na oko 4 odsto i uvećanjem zarada koje to prate, realnost na rafovima i na računima često govori drugačije.
Već od 1. januara muče nas neka od poskupljenja koja su stupila na snagu ili nas očekuju tokom godine - od skupljih komunalnih usluga za vodu u Beogradu i Zrenjaninu, preko najavljenih korekcija cena struje na jesen, do skoka cena hrane kada krajem februara prestane da važi Uredba o ograničenju trgovačkih marži.
U današnjem Blic danu, koji se emituje od 11 časova na Blic TV-u, bavimo se najvećim ekonomskim izazovima za 2026. i istražujemo kako će globalni trendovi i situacija sa cenama nafte i gasa, ali i novi porezi i akcize uticati na našu kupovnu moć. Takođe, u jeku silnih usklađivanja sa inflacijom koja dolaze kao skrivena poskupljenja, tragamo i za proizvodima i uslugama koji mogu pojeftiniti, te pokušavamo da napravimo računicu po kojoj novo povećanje plata (minimalac porastao za 10,1 odsto dok su plate u javnom sektoru veće za 5,1 odsto) i penzija (uvećane za 12,2 odsto od januara) može da odgovori na novi talas troškova.
Da li ćemo i u 2026. najveći deo primanja davati na hranu, koliko će nam zaista rasti računi i može li konačno, usled smanjenja tražnje i novog Zakona o legalizaciji, doći do pada cena kvadrata na tržištu nekretnina? O svemu ovome u studiju razgovaramo sa Ljubodragim Savićem, profesorom Ekonomskog fakulteta i ekonomiskim analitičarem, a naši reporteri na terenu proveravaju koja su to poskupljenja već stupila na snagu od 1. januara i koja su to pojeftinjenja koja nas u narendom periodu eventualno mogu obradovati.
