AMERIKA VEČERAS IDE NA MESEC! Nova misija posle pola veka, a prva nije mogla bez Srba: Mozak te operacije činio je i tim "SERBIAN 7", ali i odbegli nacistički major

Posle godina čekanja, večeras, 1. aprila, NASA će lansirati raketni "Space Launch System" u okviru misije “Artemis 2”, a četvoročlana posada obići će Mesec, što se nije desilo još od misije “Apolo 17” iz 1972. godine. Doprinos u prvoj misiji sletanja na mesec, "Apolo 11", 1969. godine dala je i sedmočlana ekipa srpskih stručnjaka i inženjera, poznatija kao "Serbian 7". Ništa se nije moglo ni bez izuma dva velika imena srpske nauke, a zabeleženo je da je učešće u ovom velikom podvigu za čovečanstvo imao i - jedan odbegli nacistički major! Tri najčuvenija imena misije "Apolo 11", sami astronauti, bili su i gosti Beograd, a ugostio je lično Josip Broz Tito, nekadašnji doživotni predsednik SFRJ. Evo kako je sve ovo izgledalo.

- Planirano je da misija "Artemis 2" traje deset dana, iako to može da varira jer se stvari menjaju tokom leta - izjavila je direktor ovog programa Čarli Blekvel Tomson na konferenciji za novinare.

Osim dvojice američkih astronauta, posadu čine astronautkinja Kristina Koh, koja će biti prva žena koja je letela ka Mesecu, i Džeremi Hansen, prvi Kanađanin i prvi astronaut koji nije iz SAD u takvoj misiji, prenosi Space Explored.

Raketa se već nalazi na lansirnoj rampi i spremna je za poletanje. Iako "Artemis 2" neće sleteti na Mesec, imaće ključnu ulogu u testiranju sposobnosti sistema "Orion" i SLS da podrže ljudske misije u dubokom svemiru.

Inače, NASA je u februaru odložila lansiranje rakete zbog problema sa protokom helijuma.

Program "Apolo"

Program "Apolo" bio je projekat SAD osmišljen u NASA koji je trebalo da omogući ljudima da slete na Mesec. Program je uključivao veliki broj misija bez posade i 11 misija sa ljudskom posadom. Do te 11. misije, dve ("Apolo" 7 i 9) izvršile su proveru broda u orbiti Zemlje, "Apolo 8" je prvi izvršio let s posadom oko Meseca bez ulaska u njegovu orbitu. "Apolo 11" je ispitao lunarni model u Mesečevoj orbiti, dok je šest misija uspešno sletelo na Mesec. Let "Apola 13", koji je takođe trebalo da se spusti na Mesec, završio se havarijom, ali su se kosmonauti bezbedno vratili na Zemlju.

Veliki korak za čovečanstvo

Pre pedeset sedam godina ljudska noga je kročila na Mesec kada je astronaut Nil Armstrong izgovorio čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Jedan od najvećih dometa čovečanstva u istoriji - spuštanje čoveka na Mesec - počelo je 16. jula 1969. godine lansiranjem američkog vasionskog broda "Apolo 11" u misiju tokom koje su dva astronauta 20. jula izašla na površinu Meseca.

Nil Armstrong i Baz Oldrin imali su čast da kao prvi ljudi prošetaju po Zemljinim satelitu, a treći član posade Majkl Kolins ostao je u brodu "Kolumbija" i čekao njihov povratak.

Prva četiri dana misije išla su po planu, ali dvadeset minuta pre sletanja na Mesec posada se susrela sa nizom problema. Nakratko je izgubljen radijski kontakt sa kontrolnim centrom u Hjustonu - u modulu "Orao", kojim su se Armstrong i Oldrin spuštali na Mesec, oglasio se alarm.

Iz Hjutona je poručeno da nastave misiju te da je reč o problemu kompjutera koji je bio preopterećen. Astronauti su prešli na ručno upravljanje i spustili se na površinu. Armstrong je silazeći iz "Orla" rekao čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Doprinos srpskih stručnjaka

Doprinos u misiji "Apolo 11" dala je i sedmočlana ekipa srpskih stručnjaka i inženjera, poznatija kao "Serbian 7".

Povodom obeležavanja godišnjice velikog podviga ljudi i nauke, 2019. gost Beograda bio je Dejvid Vujić, jedini živi iz te slavne sedmorke koji je na Mašinskom fakultetu održao predavanje o misiji "Apolo 11" o kojoj je za "Blic" inspirativno govorio i profesor ovog fakulteta dr Momčilo Milinović.

- Učestvovalo je više od 400.000 stručnjaka, inženjera i drugih ljudi, a misija "Apolo 11" bila je i ostala najveći tehnološki podvig koji je ikada čovečanstvo napravilo. To je najkomplikovaniji let koji je ikada smišljen: jedna gravitacija je savladana, druga uhvaćena, a onda ponovo to isto. I to u vreme analogne tehnologije, kada nije bilo kompjutera koji bi proračunavali i automatski vršili korekcije u fazama leta. Naravno, treba da se zna da je i naš narod učestvovao u tom planetarnom podvigu, ali se zaboravlja da je u osnivanju NASA veliku ulogu imao naš Mihailo Pupin, da ne pominjemo kako bez Teslinih izuma mnoge od ovih stvari ne bi mogle ni da se zamisle - ispričao je dr Milinović.

Dr Milinović je tada objasnio i da ništa ne bi bilo bez jednog odbeglog nacističkog majora Vernera fon Brauna.

- Verner fon Braun je bio zamenik generalnog direktora "Maršal centra“ i njegovi nacrti su bili temelj misije. Međutim, ni na jednom dokumentu posle "Apola 11“ nema njegovog potpisa. Ipak je on potpisivao neke druge stvari u nacističkoj Nemačkoj koje su milione ljudi koštale života. On je, primera radi, formirao logor od 4.000 Jevreja na ostrvu Perimende radi raketnog ispitivanja i ravnodušno prolazio pored leševa. I nije bilo lako da Jevreji koji su držali većinu američkih banaka daju novac za ideju jednog naciste, Amerika se oko toga lomila. Ipak, on je bio vrhunski raketni inženjer - rekao je tada dr Milinović.

"Idemo na Mesec!"

Moglo bi se reći da je do leta na Mesec doveo geopolitički kontekst i nadgornjavanje dve supersile tog doba - Sovjetskog Saveza i Amerike u kojem je ova potonja gubila dah. Sovjeti su stigli na Kubu, Gagarin im maše iz kosmosa, pre toga "Sputnjik" otuda šalje signale, Amerika je u panici i hitno joj je potrebna neka pobeda da povrati poljuljani prestiž. I onda američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi lupa šakom o sto i kaže:

"Idemo na Mesec do kraja dekade?"

Politički, bio je to džek-pot, ali za struku i inženjere koji su tek bili na počecima svemirskog programa to je bila noćna mora.

- Nismo znali ni kako se to radi! - svedoči Dejvid Vujić.

Trebalo je otići, ali valjalo se i vratiti. Armstronga i Oldrina je u komandnom modulu čekao Majkl Kolins i za to vreme je napravio 13 orbita. Na Zemlju su se vratili nakon 64 sata leta i, pored svih nedaća koje su ih pratile, živi i zdravi sleteli na Pacifik.

Astronauti u Beogradu

Članovi posade "Apola 11" 18. oktobra 1969. godine stigli su u srpsku prestonicu: Nil Armstrong, Baz Oldvin i Majkl Kolins, koji su 21. jula iste godine sleteli na Mesec.

Tokom posete Beogradu, tadašnji predsednik Republike Josip Broz Tito je svu trojicu kosmonauta misije Apolo 11 odlikovao Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom.

Poseta se odigrala na predlog vlade SAD, a Beograd je odabran kao jedna od 22 destinacije koje će astronauti obići i na poklon doneti kamen sa Meseca. Armstrong, Oldrin i Kolins u Beograd su, sa svojim suprugama, stigli predsedničkim avionom prvog čoveka Amerike Ričarda Niksona.