Tokom zime 2012. godine, Srbija se suočila sa izuzetno teškim vremenskim uslovima, izazvanim velikim snežnim padavinama i niskim temperaturama.
Vanredna situacija proglašena je u 29 opština, a u mobilizaciju se uključila vojska, volonteri i druge službe za raščišćavanje snega.
"Dramatično“, „Zatrpani“, „Rat protiv zime“ i „Snežni pakao“, kao i „Hladnoća napunila prihvatilišta“, „Starac se smrzao u kući“ i „Zavejanima poslednja kora hleba“, "Vojska čisti sneg u celoj zemlji, -25 i sledeće nedelje". Ovako su izgledale naslovne strane dnevne štampe i portala, počevši od 3. februara 2012, zime za koji mnogi kažu - bila, ne ponovila se.
Slike Srbije okovane snežnim smetovima i ledom iz 2012, opet su oživele u sećanjima nakon što su meteorolozi najavili prodor zimskog fronta i oštru hladnoću. Prema najnovijim upozorenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), sneg je počeo da pada u mnogim delovima zemlje, a sistem hladnog vazduha doneo je značajan pad temperature. U Beogradu i okolini jutarnje temperature su uveliko bile u debelom minusu.
Za danas i sutra meteorolozi najavljuju da će biti veoma hladno, uz dnevne temperature u Beogradu ispod nule i jutarnje oko -10 do -14 stepeni, u Srbiji negde i do -16! Povremene snežne padavine i poledica dodatno će otežavati uslove na putevima i u gradskim sredinama. Sve će biti dodatno otežano olujnim vetrom!
Kako je počela zima 2012.
Sve do 3. februara, zima je te 2012. tekla relativno normalno, sa padavinama u visini normale i temperaturom koja je predviđena za to doba godine. Tog petka, 3. februara 2012. godine, prestonica je počela da se bori sa „belom nemani“. Saobraćaj je bio paralisan, visina belog pokrivača je rasla, ulice su bile neprohodne.
Kretanje kroz grad, čak i peške, bilo je nemoguće. Bilo da ste u tom trenutku bili u Kneza Miloša ili u Borči, bilo vam je isto. Beograd je jednostavno stao. Ista situacija je vladala širom čitave zemlje - zima je bila neumoljiva.
Kolone automobila, pratile su i kolone pešaka koji su, uvidevši da se autobusi neće kretati, pešice kretali po zavejanim ulicama.
Koliko je situacija bila dramatična najbolje govori činjenica da su u seoskim domaćinstvima, kada su videli da nema poente čistiti sneg, počeli samo da „kopaju“ kanale za izlazak iz kuće. Ovo možda ne bi bilo čudno da se radi o Sjenici, ali radi se o gore pomenutoj Borči.
– Da bih izašao iz dvorišta, svakodnevno sam bacao sneg sa strane puta koji sam prokopao. Krajnji saldo snežnog pokrivača u dvorištu, iznosio je više od jednog metra snega sa obe strane prokopanog puta. Na kraju snežnog talasa, u jednom delu dvorišta imao sam nabacano skoro dva metra snega – seća se Beograđanin Svetozar, koji je tada bio u ranim dvadesetim godinama.
Alarmantna mobilizacija i posledice
Pored službi za raščišćavanje snega, na ulice i puteve izašli su svi koji su imali priključne mašine za čišćenje. Međutim, situacija je bila toliko alarmantna da su u pomoć morali da priskoče pripadnici Vojske Srbije, čak i osuđenici, pa i građani volonteri, koji su za čišćenje ulica dobijali dnevnice.
Za to vreme, sneg je nastavio sa padavinama. Podatak da je na Kopaoniku izmereno 120 cm, ne govori puno koliko to da je u Beogradu sedmog februara visina snežnog pokrivača iznosila preko 40 cm.
Zbog alarmantne situacije u državi, vlada tadašnjeg premijera, Mirka Cvetkovića, 5. februara je proglasila vanrednu situaciju u zemlji. Dan ranije, u Srbiji je zbog posledica elementarnih nepogoda, snežnih padavina i hladnog vremena, 29 opština proglasilo vanrednu situaciju.
Dramatični dani i sećanja i stradanje 29 osoba
Situacija je postala alarmantna već sa trećim februarom kada je od sveta odsečeno 11.500 ljudi. Nažalost, u ta 24 sata, stradalo je čak šestoro ljudi usled smrzavanja. Hrana je počela da se doprema do ugroženih preko spasilaca, koji su se peške probijali kroz smetove, visoke i po nekoliko metara. Zabeleženo je da je u okolini Čačka jedna ekipa peške nosila deku koji je imao unutrašnje krvarenje, čime su mu na kraju i spasile život.
Loše vesti su stizale sa svih strana uprkos svim naporima. Sedmog februara, u Beogradu je stradala žena stara 49 godina, kada se na nju obrušila ledenica sa krova zgrade visoke 12 metara. Do 12. februara, broj žrtava usled abnormalnih padavina popeo se na 29 preminulih.
Borba za normalizaciju i uticaj na društvo
Putari, volonteri i svi oni koji su bili angažovani na raščišćavanju snega, nisu dizali glavu od posla više od nedelju dana. Vodila se rovovska bitka za svaki život po čitavoj Srbiji. Debeli minus koji je počeo trećeg dana februara, nastavio se i u narednih nedelju dana, zbog čega je školama produžen zimski raspust, a na fakultetima i višim školama, odloženi ispiti i predavanja.
Ekipe Hitne Pomoći imale su posla više nego ikada. Takođe, kritično je bilo i u bolničkim centrima u koje su kao na traci pristizali pacijenti sa prelomima ekstremiteta.
Posledice širom Evrope
Slična situacija vladala je širom Evrope, gde je već do četvrtog februara ledeni talas odneo više od 250 života i izazvao velike poremećaje u drumskom i železničkom saobraćaju, kao i otkazivanje letova na velikom broju aerodroma.
Upravo zbog svega navedenog, svi se nadaju da se prognoze meteorologa za januar 2026. neće pretvoriti u ponavljanje februara 2012., iako nas aktuelna hladna epizoda podseća da prava zima još uvek može da donese ozbiljne izazove.
