Uređaj koristi veštačku inteligenciju za prepoznavanje i ispravljanje govornih teškoća dece, omogućujući im vežbanje kod kuće bez stalnog nadzora stručnjaka
Tim planira komercijalizaciju 'VERBO Assistant-a' kako bi uređaj bio široko dostupan porodicama i logopedima, ističući društvenu korist inovacije
Projekat "VERBO ASSISTANT" je dominirao na ovogodišnjem Galaksi kupu - najvećem nacionalnom takmičenju elektrotehničkih srednjih škola u Srbiji. Događaj organizuju Zajednica elektrotehničkih škola Srbije (ZETŠS) i Nordeus fondacija, uz podršku partnera. Pobednički tim i njihov mentor za "Blic Biznis" dele utiske nakon ovog trijumfa.
Projekat „VERBO ASSISTANT – Versatile Embedded Realtime Biofeedback Operator“, predstavlja digitalni, prenosni logopedski uređaj sa velikim potencijalom primene.
Rešenje su razvili učenici Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada, Učenici obrazovnog profila Elektrotehničar računara - odeljenje R42 Robert Frič i Matej Fejdi, uz podršku nastavnika predmeta grupe stručnih predmeta u oblasti mikrokontrolera Novice Gutovića i mentora Milivoja Bulajića iz kompanije Bosch Srbija.
Ovaj uređaj rešava ključni izazov savremene logopedije omogućavajući deci sa govornim poteškoćama da kroz interaktivno i motivišuće iskustvo redovno i pravilno vežbaju kod kuće, uz podršku veštačke inteligencije i bez potrebe za stalnim nadzorom stručnjaka.
Vaš uređaj koristi veštačku inteligenciju kako bi deci omogućio vežbanje kod kuće bez stalnog nadzora stručnjaka. Možete li nam detaljnije objasniti kako AI prepoznaje i ispravlja govorne poteškoće u realnom vremenu?
Matej: Kada smo trenirali AI davali smo mu snimke tačno i netačno izgovorenih reči, i snimke pozadinskih zvukova (šuma). Taj AI je iskoristio te snimke da napravi algoritam koji u realnom vremenu prepoznaje tačan i netačan izgovor zadatog glasa, pa smo taj AI prebacili na uređaj.
Robert: Postoji sajt na kojem se snimaju tačan, netačan izgovor i pozadinski šum. Od svih tih snimaka pravimo jedan fajl koji tada zna kako zvuči tačan izgovor, a kako netačan i na kraju prebacimo taj fajl na uređaj, te uz dodatno programiranje prepoznaje tačnost i daje povratnu informaciju.
Projekat ste razvijali uz podršku mentora iz kompanije Bosch Srbija. Koliko je za vas, kao srednjoškolce, bilo dragoceno iskustvo rada sa stručnjacima iz jedne globalne tehnološke kompanije?
Matej: Stručno mišljenje je dosta pomoglo pri razvijanju našeg projekta. Mentor nam je davao veoma korisne savete za koji deo da se usredsredimo tokom planiranja i sastavljanja projekta kako bi ispao što usavršeniji za takmičenje.
Robert: Iskustvo je bilo izuzetno. Mentor je sa nama podelio značajne preduzetničke veštine i način razmišljanja kako bismo kasnije svoju ideju predstavili žiriju u najboljem svetlu.
Matej je izjavio da niste imali velika očekivanja jer vam je ovo prvo učešće. Šta je bio najteži deo procesa – od same ideje do realizacije pobedničkog prototipa?
Matej: Najteži deo za mene bilo je uspostavljanje veza uredjajem i aplikaciju kako bi mogli da razmenjuju sve neophodne podatke.
Robert: Za mene lično, najteži deo procesa bilo je otklanjanje grešaka i optimizovanje hardverskih komponenti za bolje performanse.
Dobili ste vredne novčane nagrade i studijsku posetu Beogradu gde ćete rešenje predstaviti generalnim direktorima partnerskih kompanija. Da li već planirate komercijalizaciju "VERBO Assistant-a"?
Matej: Cilj VERBO asistenta je pomaganje porodicama i logopedima pri ispravljanju govornih mana, najbolji način da to postignemo jeste da što više porodica ima verbo dostupan kad im zatreba, pa bi komercijalizacija bila sledeći korak pri postizanju tog cilja.
Robert: Smatram da bi to bio najbolji potez. Komercijalizacijom, “VERBO” bi olakšao posao roditeljima i logopedima, dok bi deca uz njega brže napredovala.
Poručili ste budućim učesnicima da ne treba da osećaju strah. Šta biste izdvojili kao ključnu veštinu koju ste stekli na ovom takmičenju, a koja se ne uči u redovnim školskim klupama?
Matej: Stekli smo dosta veština na takmičenju, ali najvažnije jeste preduzetničko razmišljanje. Ovataj projekat ne treba da se gleda samo kao neka sklamerija koja ce mozda pomoći nekome, treba da se gleda kao rešenje čestih problema u svetu.
Robert: Na takmičenju smo stekli mnoge značajne veštine, ali kao ključnu izdvojio bih preduzetnički način razmišljanja, gde projekat nije samo sklop žica i komponenti, već rešenje stvarnog problema u svetu.
Koliko vam je značila saradnja sa mentorima iz privrede Milivojem Bulajićem iz Boscha i koje ste ključne praktične veštine i teorisjka znanja kroz nju stekli?
Matej: Saradnja sa mentorima je bila vema značajna, pokazali su nam kako treba predstaviti svoj rad pred većom publikom tako da svi razumeju o čemu se radi i pomogli su nam pri organizaciji i realizaciji samog projekta.
Robert: Saradnja sa mentorima iz privrede kroz mnoge zanimljive radionice doprinela je mnogo. Shvatili smo značaj timskog rada, stekli veštine javnog nastupa, kao i mnoge preduzetničke veštine.
"Zadatak mentora je da prepozna nadarene učenike"
Nastavnik Novica Gutović govorio je za "Blic Biznis" o uspehu svojih učenika i iskustvu učešća na Galaksi kupu.
Kako u pedagoškom smislu pronaći pravu meru – koliko je potrebno usmeravati mlade inovatore, a koliko im dati potpunu slobodu da sami prave greške i pronalaze rešenja?
Zadatak mentora je da prepozna nadarene učenike, a ujedno uoči pojedinačno njihova znanja, veštine i sposobnosti.
Nakon toga, praćenjem realizacije projekta usmeravaju se tamo gde postoji više rešenja sa preporukom ili se potvrđuje njihov samostalni izbor na osnovu procene iz stečenog iskustva mentora. U našem slučaju su učenici velikom većinom radili samostalno.
Učenici su imali priliku da sarađuju sa brojnim mentorima iz vodećih kompanija. Na koji način ovakva direktna veza sa privredom menja svest srednjoškolaca o njihovim budućim karijerama i praktičnoj primeni onoga što uče u školskim klupama?
Sigurno je da je im ta saradnja učvrstila je njihovo samopouzdanje i dala podsticaj u daljem radu. Kao članovi timova u kojima su stručnjaci renomiranih kompanija njihovi mentori, stekli su nova znana i veštine i uvideli značaj timskog rada.
Takođe, ta saradnja je kod njih povećala želju za proširenje znanja i veština, kao i njihovoj praktičnoj primeni ubuduće.
Zahvaljujući uspehu vaših timova, škole su dobile Mejkers labove, Galaksija računare i vaučere za opremu. Koliko će ovi novi resursi, kao "učionice budućnosti", olakšati vaš rad i inspirisati naredne generacije učenika da se bave inovacijama?
Opremanje takvog kabineta, računari i dodatna oprema će sigurno omogućiti kvalitetniji rad u školama.
Ujedno će podstaći veći broj učenika da se uključe pored redovne nastave u aktivnosti rada sekcija vezanih za mikrokontrolere i mikroračunare.
Sva tri prvoplasirana rada (logopedski uređaj, podvodni dron, pametna kolica) rešavaju konkretne probleme iz realnog života. Kako motivišete učenike da tehnologiju ne posmatraju samo kao kod i hardver, već kao alat za pomoć zajednici i osobama sa invaliditetom?
Učenici su po prirodi radoznali, a mentor je tu da im “raspali” maštu. Moje višegodišnje iskustvo je pokazalo da se od unazad nekoliko godina menjao način izbora idejnog rešenja za projekat. Prvobitno je bilo na pedlog mene kao mentora, zatim je bio na predlog mentora sa izmenema u okviru izabranog tima, dok je u poslednje četiri godine tema projakta smišljena odstrane učenika.
S obzirom na to da je žiri ocenio kvalitet radova kao "istorijski visok" i da su o pobednicima odlučivale nijanse, šta je po vašem mišljenju bila ključna "pobednička karakteristika" vašeg tima u tako oštroj konkurenciji od 29 finalista?
Prvenstveno je bila odlična demonstracija rada uređaja i predstavljanje tehničkog rešenja pred članovima žirija na sajamskom danu. Drugug dana je bila veoma uspešno izvedena odmerena prezentacija usmerena ka funkcionalnosti uređaja, a ne prem tehničkom rešenju.
Da li su ovakva takmičenja, na neki način i "utaban" put do dobro plaćenih zanimanja?
Učenici koji učestvuju na ovom i sličnim takmičenjima, sigurno imaju lepu budućnost u svojim karijerama.
Ovakva takmičenja su prilike sigurno da ih stručnjaci iz vodećih firmi zapaze i postojaće mogućnost stipendiranja i/ili njihovog angažovanja u njima nakon završenih studija.
