Najčešći razlog poziva Hitnoj pomoći bila je hipertenzija, izazvana pojačanom ishranom i unosom slanog tokom praznika
Povećan je i broj alkoholisanih osoba koje zahtevaju medicinsku intervenciju, i to ne samo vikendom već i radnim danima
Prvomajski praznici su za nama, Beograđani su se vratili kućama, a prema rečima dr Ivane Stefanović iz Hitne pomoći za "Blic", neobičajni zdravstveni slučajevi nisu zabeleženi u proteklom periodu. Ipak, Beograđani su daleko više zvali lekare tokom protekle noći, nego tokom dana i to zbog jedne stvari koja ih je masovno mučila.
"Noćas je bilo više intervencija u noćnoj nego u dnevnoj smeni, što nije logično, ali ipak ljudi su putovali, bili su van Beograda, te nije bilo toliko dnevnih poziva", objašnjava dr Stefanović iz Hitne pomoći.
Poseban slučaj koji se izdvojio tokom jučerašnjeg dana jeste pretučen muškarac oko 18 časova u Umci. Zadobio je kontuzija po telu, povreda hladnim oružjem on je prevezen u Urgentni centar.
"Noćas kada se većina ljudi vratila, bilo je više intervencija, najviše zbog hipertenzije. Pojačana ishrana, slan roštilj, sve što se jelo za prvomajski uranak je razlog što imamo dosta poziva zbog hipertenzije. Ta količina soli ostaje dva, tri dana u organizmu, te je potrebno vreme da bubrezi filtriraju i izbace so", objasnila je dr Stefanović za "Blic" i dodaje da u danima posle prvomajskih praznika treba malo više da obratimo pažnju na ishranu i damo šansu našem organizmu da se oporavi.
Beograđani se opijaju i radnim danima
Takođe, prema njenim rečima bilo je dosta alkoholisanih osoba, a zabrinjavajući podatak je da se Beograđani ne opijaju samo vikendom.
"Hitna pomoć i usred srede zna da interveniše zbog alkoholisanih građana na javnim mestima, ne samo vikendom", dodala je.
Temperature do 30 stepeni, kako reagovati
Kada je reč o promeni vremena koja je pred nama, odnosno najavljenim temperaturama do čak 30 stepeni Celzijusa početkom maja, dr Ivana Stefanović ističe da naš organizam ima kapacitet da se izbori sa promenama vremena, pogotovo kada su jutarnje temperature oko 6, a dnevne 30 stepeni.
"Naš organizam se sada prilagođava visokim temperatura tako što srce radi pojačanim naporom, samo je bitno da ga mi dodatno ne opterećujemo, pogotovo fizičkim poslovima. Sada se čak i mladi ljudi osećaju tromije, sporije, što se vodi kao prolećni umor, sve je to normalno", istakla je dr Stefanović.
Savetuje da u toplim danima pred nama treba kod sebe da imamo nešto malo slano i slatko, poput zdravih grickalica, sušenog voća i potrebno je unositi dosta vode.
"Srcu trebaju šećeri i tečnost, na primer limunada zaslađena medom je najbolje rešenje", dodaje za kraj.
Telefoni Hitne pomoći nisu prestajali da zvone: Pune ruke posla za lekare u Beogradu
