Ova pojava je prirodan ciklus cvetanja i polenacije četinara, naročito belog bora, i dešava se od maja do juna
Moguće je da mehanički iritira oči i nos, posebno kod osoba sa hroničnim alergijama ili astmom, ali to nije alergijska reakcija
Svakog proleća svedoci smo istog fenomena: žuti prah preko noći prekrije prozore, terase, simsove i automobile, ostavljajući utisak ekološke katastrofe. Iako je ova pojava izuzetno iritantna i zahteva stalno pranje i čišćenje, stručnjaci umiruju javnost – u pitanju je potpuno prirodan fenomen koji je bezopasan po zdravlje. Ne radi se o toksičnom smogu ili industrijskom zagađenju, već o polenu četinara, najčešće belog bora.
Šta je zapravo misteriozni žuti prah?
Ovaj žuti nanos koji se krajem proleća lepi za šoferšajbne i ivice bara nakon kiše zapravo je direktna posledica prirodnog ciklusa buđenja prirode. Mnogi građani u panici pomisle da je reč o hemijskim česticama u vazduhu, ali istina je mnogo prozaičnija.
U pitanju su ogromne količine polena koje proizvodi beli bor. Ovo drveće stvara milione mikroskopskih čestica koje vetar sa lakoćom raznosi svuda naokolo. Period intenzivnog cvetanja i polenacije uglavnom počinje početkom maja i traje do sredine juna, što savršeno objašnjava zašto nam u ovom delu godine sve žuti pred očima. Na sreću, ovaj sloj se veoma lako spira običnom vodom.
Da li je žuti polen opasan po zdravlje?
Glavno pitanje koje muči građane jeste da li ovaj polen može da ugrozi naš organizam. Za razliku od agresivnog polena trava i korova (poput ozloglašene ambrozije), polen bora izuzetno retko izaziva prave alergijske reakcije.
Međutim, to ne znači da je potpuno neosetan. Zbog veličine samih čestica, ovaj prah može mehanički iritirati oči i sluzokožu nosa. Osobe koje već pate od hroničnih alergija ili astme mogu osetiti pojačano golicanje u grlu, kijavicu i suzenje očiju, ali to je prvenstveno posledica fizičke iritacije, a ne alergene snage samog polena.
Beli bor - otporni vladar naših šuma i gradskih parkova
Beli bor je jedna od najrasprostranjenijih vrsta četinara na našim prostorima. Zbog svoje neverovatne otpornosti i skromnih zahteva prema zemljištu, uspeva gotovo svuda - od suvih peščanih predela, preko planinskih masiva, pa sve do teških, vlažnih podloga. Veoma je čest i u gradskim parkovima širom Srbije, gde je planski sađen upravo zbog svoje izdržljivosti.
Ovo drvo je prepoznatljivo po specifičnom izgledu: mlada stabla i grane prekriveni su tankom korom karakteristične narandžaste boje, koja sa starošću postaje deblja, tamnija i duboko ispucala. Njegove plavičasto-zelene iglice rastu u parovima i duge su oko 4 do 7 centimetara, dok šišarke dostižu dužinu do 7 centimetara. Upravo ova moćna stabla su „krivac“ za prolećno žutilo na našim automobilima, ali su istovremeno i fabrike čistog, lekovitog vazduha u kojem uživamo tokom cele godine.
