Hodanje tokom razgovora poboljšava cirkulaciju, dotok kiseonika do mozga i podstiče jasnije razmišljanje
Mehanizam 'borbe ili bega' uzrokuje da višak energije potrošimo hodanjem, čak i kad nema realne potrebe za bekstvom
Sigurno vam je dobro poznat ovaj scenario: zvoni vam mobilni telefon, javljate se i u istom sekundu ustajete sa stolice ili kreveta i počinjete da marširate po kući. Pravite krugove oko trpezarijskog stola, merite korake od kuhinje do kupatila, besciljno otvarate frižider ili razgledate sopstvene police sa knjigama.
Kada prekinete vezu, shvatite da ste tokom polučasovnog tračarenja ili poslovnog razgovora bukvalno prepešačili nekoliko kilometara, a da niste imali nikakvu svesnu nameru da vežbate. Zašto jednostavno ne možemo da sedimo mirno dok pričamo telefonom? Nauka ima neverovatno logično, ali i prilično bizarno objašnjenje.
Mozak je zbunjen jer "ne vidi" sagovornika
Glavni razlog zašto tokom telefonskog poziva postajemo bokserski šampioni koji špartaju po ringu leži u velikom nesporazumu unutar našeg mozga.
Kada sa nekim razgovaramo licem u lice, komunikacija nije samo verbalna. Naš mozak neprestano šalje i prima gomilu neverbalnih signala – pratimo gestikulaciju rukama, izraze lica, govor tela i mikro-pokrete sagovornika. Sve te vizuelne informacije nam pomažu da bolje razumemo kontekst razgovora.
Međutim, kada pričamo telefonom, taj vizuelni feedback potpuno izostaje.
U čemu je caka? Vaš mozak i dalje generiše ogromnu količinu motoričke i emotivne energije da bi podržao reči koje izgovarate (gestikulacija, uzbuđenje, slaganje). Pošto sagovornik nije ispred vas da biste tu energiju usmerili na njega kroz direktan kontakt očima ili suptilne pokrete tela, ta "zarobljena" energija nema gde da ode. Mozak je tada nesvesno pretvara u kretanje – odnosno u hodanje.
Mehanizam "borbe ili bega" i nalet kortizola
Drugi razlog je čisto biološke prirode. Telefonski razgovori, čak i oni najobičniji sa prijateljima, često u nama bude povišen nivo uzbuđenja, empatije, a neretko i stresa (ako je u pitanju poslovni poziv ili rasprava).
Onog trenutka kada se aktiviraju emocije, naše telo počinje da luči male količine kortizola i adrenalina. Naš nervni sistem te hormone prepoznaje kao drevni (bori se ili beži) signal. Pošto ne moramo stvarno da bežimo od predatora, naš organizam taj višak fizičke spremnosti troši na najjednostavniji mogući način – šetanjem po sobi.
Hodanje nam zapravo pomaže da bolje razmišljamo
Naučna istraživanja su pokazala da lagano hodanje i kretanje zapravo stimulišu mozak. Kada se krećemo, cirkulacija se ubrzava, a samim tim i dotok kiseonika u mozak postaje bolji.
Zato nam šetanje tokom telefonskog razgovora nesvesno pomaže da:
- Brže formulišemo misli i rečenice
- Bolje pamtimo informacije koje nam sagovornik saopštava
- Lakše zadržimo fokus na samom razgovoru, bez skretanja pažnje na okolinu.
Zato, sledeći put kada vas ukućani budu popreko gledali dok nervozno pravite deseti krug oko kuhinjskog ostrva, slobodno im recite da ne paniče. Vaše telo samo pomaže vašem mozgu da bolje "vidi" i razume osobu sa druge strane žice!
