Pucanje plodova paradajza najčešće se javlja zbog naglih promena u količini vode u zemljištu, a ne zbog bolesti ili štetočina.
Obično se desi kada biljka prvo prolazi kroz sušan period, a zatim naglo primi puno vode, što plodovi ne mogu da izdrže.
Pucanje plodova paradajza najčešće se javlja tokom leta, baš u trenutku kada se čini da je sav trud konačno dao rezultate. Nakon nedelja zalivanja, prihrane, vezivanja i pažljive nege, na skoro zrelim plodovima iznenada se pojavljuju pukotine. Takav paradajz brže propada i teže se čuva.
Mnogi pomisle da je reč o bolesti ili napadu štetočina, ali u najvećem broju slučajeva uzrok nije zaraza, već fiziološka reakcija biljke na nagle promene u količini vode. Paradajz je veoma osetljiv na velike oscilacije vlage u zemljištu, a plodovi to najjasnije pokazuju u fazi sazrevanja.
Dobra vest je da ispucali plodovi uglavnom nisu za bacanje. Ako nema znakova truleži, buđi ili neprijatnog mirisa, mogu bezbedno da se jedu, ali ih treba ubrati i iskoristiti što pre.
Pukotine mogu da izgledaju različito
Pucanje paradajza ne izgleda uvek isto. Kod nekih plodova pukotine se pojavljuju kružno, najčešće oko peteljke, dok se kod drugih šire uzdužno, od vrha prema dnu ploda.
Ponekad su pukotine plitke i zahvataju samo površinski sloj pokožice, pa plod i dalje izgleda zdravo. U težim slučajevima kožica se otvara dublje, a unutrašnjost paradajza dolazi u kontakt sa vazduhom, vlagom i mikroorganizmima, što povećava rizik od kvarenja.
Zato je najbolje da ispucali paradajz uberete čim primetite oštećenje. Ako je unutrašnjost zdrava, može odmah da se upotrebi u pripremi hrane.
Najčešći krivac je nepravilno zalivanje
Paradajz najbolje uspeva kada je vlažnost zemljišta ujednačena. Problem nastaje kada biljka najpre prođe kroz sušan period, a zatim odjednom dobije veliku količinu vode.
To se često dešava posle obilnih letnjih pljuskova, ali i nakon preteranog zalivanja biljaka koje su prethodno nekoliko dana bile bez dovoljno vlage. Korenski sistem tada naglo upija vodu, plod se brzo puni i širi iznutra, dok pokožica ne može da isprati tako brz rast. Zbog toga dolazi do pucanja. Nije retkost da paradajz uveče izgleda potpuno zdravo, a da već sledećeg jutra, nakon kiše ili obilnog zalivanja, bude ispucao.
Zašto plodovi pucaju pred samo sazrevanje?
Pucanje se najčešće javlja kod plodova koji su već pocrveneli ili su veoma blizu pune zrelosti. U toj fazi paradajz je dostigao gotovo konačnu veličinu, sadrži mnogo vode i šećera, a njegova pokožica je maksimalno zategnuta.
Zbog toga čak i manja promena u količini vode koju biljka primi može da izazove pucanje. Mladi, zeleni plodovi uglavnom bolje podnose takve promene jer je njihova pokožica elastičnija i još se razvija.
Na osetljivost utiče i sorta. Krupni, mesnati paradajzi sa tanjom pokožicom obično su skloniji pucanju od sitnijih sorti. Čeri paradajz uglavnom bolje podnosi oscilacije vlage, ali ni on nije potpuno otporan.
Pucanje nije isto što i nedostatak kalcijuma
Pucanje plodova često se pogrešno povezuje sa nedostatkom kalcijuma, ali reč je o dva različita problema. Manjak kalcijuma prepoznaje se po vršnoj truleži, kada se na donjem delu ploda pojavljuje tamna, ulegnuta i suva fleka. Kod pucanja je glavni uzrok nagla promena u snabdevanju biljke vodom.
Ipak, oba problema imaju zajednički faktor – neujednačeno zalivanje. Kada biljka povremeno ostaje bez vode, a zatim je dobije previše odjednom, dolazi do poremećaja u usvajanju hranljivih materija i povećava se rizik od pucanja plodova.
Kako smanjiti rizik od pucanja?
Pucanje nije moguće potpuno sprečiti, posebno tokom leta kada se smenjuju sušni periodi i obilne kiše. Ipak, rizik može značajno da se smanji.
Najvažnije je održavati ujednačenu vlažnost zemljišta. Paradajz je bolje zalivati redovno i umerenim količinama nego ga dugo ostaviti bez vode, pa ga potom obilno zaliti.
Veliku pomoć pruža i malčiranje. Sloj slame, pokošene trave, sena ili drugog organskog materijala oko biljke usporava isušivanje zemljišta, štiti koren od pregrevanja i pomaže da vlaga ostane stabilna.
Preporučuje se i redovna berba. Paradajz koji je počeo da menja boju može da se ubere nešto ranije i da sazri na suvom i provetrenom mestu, čime se smanjuje mogućnost da ga oštete kiša ili nagle promene vlage.
Da li ispucali paradajz sme da se jede
U većini slučajeva – da. Ako plod nema neprijatan miris, tragove buđi, mekane trule delove ili promene boje koje ukazuju na kvarenje, može bez problema da se koristi u ishrani. Ipak, takav paradajz ne treba dugo skladištiti. Pukotine na pokožici predstavljaju otvoren put za mikroorganizme, pa se plodovi kvare znatno brže od neoštećenih.
Zbog toga je najbolje da ih potrošite istog dana ili što pre nakon berbe.
