Naopako gajenje paradajza štedi prostor i odličan je izbor za balkone i manje bašte.
Ova metoda smanjuje rizik od štetočina i bolesti koje se obično javljaju kod paradajza na zemlji.
Paradajz koji raste naopako možda na prvi pogled deluje kao baštovanski trik, ali za balkone, terase i male bašte ova metoda može biti veoma praktična ako su veličina saksije, sorta i lokacija pravilno odabrani.
Najveća prednost ove metode je ušteda prostora. Umesto da zauzima mesto u baštenskoj leji ili velikoj saksiji, biljka koristi prostor ispod sebe – na primer ispod police, uz čvrst zid ili na balkonu. Upravo zbog toga se „naopaki paradajz“ često preporučuje kao zanimljivo rešenje za viseće žardinjere.
Postoji i druga praktična prednost: plodovi ne leže na zemlji, a uzgoj u visećim posudama može da smanji neke uobičajene probleme koji se javljaju u bašti. Stručnjaci navode da kod paradajza koji raste naopako nema problema sa pojedinim štetočinama koje napadaju biljke pri zemlji.
Međutim, ova metoda nije potpuno bez održavanja. Zemlja u posudi se suši mnogo brže nego u baštenskoj leji.
Zato je važan otvoreni vrh kante ili saksije. Preporučuje se da se taj deo ne ostavi prazan, već da se prekrije pokošenom travom kao malčem ili da se zasade začinske biljke. Time se smanjuje isparavanje vode, zemlja duže ostaje vlažna, a temperatura supstrata stabilnija.
Ipak, nisu sve sorte paradajza podjednako pogodne za ovakav uzgoj. Najbolje rezultate daju čeri paradajz i druge sorte sa sitnijim plodovima. Krupnije sorte zahtevaju više prostora za koren i vrlo brzo čine viseću posudu preteškom.
Pored toga, paradajzu je i dalje potrebno mnogo sunca, pa mesto ispod balkona ili nadstrešnice ne sme biti previše senovito.
Kako izgleda sadnja u praksi
Postupak je prilično jednostavan:
- U dnu čvrste kante ili posude izbuši se otvor kroz koji će biljka rasti nadole.
- Otvor prečnika oko šest centimetara uglavnom je dovoljan.
- Mlada biljka se provlači kroz otvor, a za dodatnu stabilnost može se koristiti filter za kafu ili sličan materijal.
- Posuda se zatim puni zemljom namenjenom za paradajz.
- Biljka se dobro zalije nakon sadnje.
Za uzgoj u kanti preporučuje se zapremina od približno 18 do 20 litara.
Stabilnost je ključna
Najvažnije je obezbediti čvrst oslonac. Posuda napunjena vlažnom zemljom i odraslom biljkom može postati veoma teška. Zbog toga nosač mora biti dovoljno jak da bezbedno izdrži opterećenje.
Kante su često bolji izbor od tankih visećih saksija jer sporije gube vlagu.
Korisno čak i na kraju sezone
Ovaj trik može pomoći i nakon završetka vegetacije. Ako u jesen na biljci ostane mnogo zelenih plodova, cela biljka može da se iščupa, ukloni joj se lišće i zatim okači naopako na tamnom i toplom mestu. Na taj način paradajz može nastaviti da sazreva.
Gajenje paradajza naopako nije čudesno rešenje za sve probleme, ali jeste pametan način da se maksimalno iskoristi mali prostor. Najbolje funkcioniše sa sitnijim sortama, velikom posudom, dosta sunčeve svetlosti i dodatnom zaštitom od isušivanja zemlje. Čak i nakon sezone, ova metoda može biti korisna za dozrevanje preostalih plodova.
