Svi ljudi sanjaju, ali se ne sećaju snova podjednako zbog načina na koji mozak obrađuje pamćenje tokom sna.
Najintenzivniji snovi javljaju se u REM fazi, kada je mozak veoma aktivan, a telo privremeno nepokretno.
Neki ljudi gotovo svakog jutra mogu da prepričaju šta su sanjali, sa detaljima, emocijama i neobičnim zapletima. Drugi, pak, tvrde da uopšte ne sanjaju. Međutim, stručnjaci ističu da to najčešće nije tačno. Gotovo svi ljudi sanjaju, samo se svojih snova ne sećaju podjednako.
Snovi se najčešće i najintenzivnije javljaju tokom REM faze sna, perioda u kojem je mozak veoma aktivan, a telo privremeno "ukočeno" kako ne bismo fizički izvodili ono što sanjamo. Harvard Health navodi da se većina snova javlja upravo u REM fazi, kada se povećavaju moždana aktivnost, disanje, krvni pritisak i broj otkucaja srca.
Zašto snove tako brzo zaboravljamo?
Jedan od glavnih razloga je način na koji mozak tokom spavanja obrađuje pamćenje. Stručnjaci objašnjavaju da su tokom REM sna delovi mozga povezani sa dugoročnim pamćenjem manje aktivni, zbog čega se sadržaj sna često ne "sačuva" dovoljno dobro da bismo ga se kasnije sećali.
Ljudi koji pamte snove često se češće bude
Zato se može dogoditi da se probudimo sa osećajem da smo sanjali nešto važno, ali nam već nakon nekoliko sekundi sve nestane iz glave. San je postojao, ali ga mozak nije pretvorio u stabilno sećanje. Veliku ulogu ima i trenutak buđenja. Ako se osoba probudi usred sna ili neposredno nakon njega, veća je verovatnoća da će ga zapamtiti.
Ako se probudi kasnije, nakon što je san već prošao, sećanje se lako izgubi.
Istraživanja pokazuju da se osobe koje se često sećaju snova mogu razlikovati od onih koje ih retko pamte. Prema istraživanjima koja su proučavala ljude koji se često i one koji se retko sećaju snova, oni koji bolje pamte svoje snove često imaju više kratkih buđenja tokom noći i snažnije reaguju na podražaje iz okoline.
To ne znači nužno da loše spavaju, već da njihov mozak ima više prilika da "uhvati" san pre nego što nestane. Kada se nakratko probudimo, mozak ponovo uključuje procese potrebne za dugoročno pamćenje, pa se san lakše zadržava. Snovi nisu odvojeni od svakodnevnog života.
Može li da se nauči pamćenje snova?
Mnoga istraživanja govore da snovi mogu da uključuju mentalna, emocionalna i čulna iskustva, kao i da često odražavaju ono što nas zaokuplja, brine ili emocionalno pokreće. Zbog toga se ljudi snova češće sećaju u periodima stresa, velikih promena, zaljubljenosti, tuge, napetosti ili važnih životnih odluka. Emocionalno intenzivni snovi lakše ostaju u pamćenju jer mozak snažnije reaguje na sadržaj koji doživljava kao važan.
S druge strane, alkohol, manjak sna, poremećen ritam spavanja ili određeni lekovi mogu da utiču na REM fazu i promene učestalost ili živopisnost snova. Ponekad se snovi ne pamte zato što je san bio dubok i neprekinut, a ne zato što ih nije bilo.
Prisećanje snova se može uvežbati
Dobra vest je da se prisećanje snova može donekle uvežbati.
Preporučuje se sporije buđenje i zapisivanje snova odmah nakon ustajanja. Dovoljno je zapisati i nekoliko reči, sliku, osećaj ili osobu koje se sećamo. Važno je da ne posegnemo odmah za mobilnim telefonom i da ne ustajemo naglo, jer se sećanje na san veoma brzo izgubi. Nekima pomaže i jednostavna namera pre spavanja: "Ujutru ću pokušati da se setim sna."
Ipak, ako se ne sećate snova, to samo po sebi nije razlog za brigu. Mnogi ljudi redovno sanjaju, prolaze kroz REM faze i imaju zdrav san, ali se ujutru jednostavno ne sećaju sadržaja. Razlika između onih koji snove pamte i onih koji ih zaboravljaju najčešće nije u tome da li sanjaju ili ne. Razlika je u trenutku buđenja, aktivnosti mozga, emocijama, učestalosti noćnih buđenja i tome koliko brzo mozak uspeva da pretvori san u sećanje.
(Dnevno.hr)
